Kreditna podrška

Poreski sistem

Ekonomska politika

Misterija Beograda

Živo tkivo grada neprekidno se obnavlja, vremenski slojevi se talože i nestaju ostavljajući tek slabe tragove koje nam kasnije tumače istoričari. Neke od tih tragova prepoznajemo s lakoćom i oni čine deo našeg intimnog prtljaga i neophodnu vezu sa ovim prostorima i ovim gradom. Ali, postoje i tragovi koji nas vode u ćorsokak (mesta, građevine, zdanja) i koje ne znamo da rastumačimo: ni njihovo poreklo, ni njihovu namenu. Te misterije, zapretene u prošlost grada, osenčene krvavim i surovim legendama, takođe, samo na drugačiji način, čine identitet jednog grada. Mala šetnja kroz najmisterioznija i najjezivija mesta koja Beograd može da ponudi radoznalima.

Nebojšina kula 

Ova kula stvorila je svoju mračnu slavu u periodu vladavine Turaka. Grad se tada širio obalom, dok je utvrđenje bilo na brdu. Poreklo kule, izgleda, seže duboko u prošlost, mada je mnogo puta rušena i obnavljana. Turci su je zvali ’vodena kula’. Ako pogledamo stare gravire, videćemo da su ispred nje bila izgrađena vešala. Unutar nje postojale su kuke i čengele o koje su Turci vešali svoje žrtve za rebra i vilicu, ostavljajući ih tako da u najstrašnijim mukama izdahnu tek posle desetak dana. Najpoznatija žrtva bio je proslavljeni grčki revolucionar Riga od Fere, koga su sa osam drugova 1798. godine, upravo na ovom mestu, pogubili Turci. U Višnjićevoj pesmi „Početak bune protiv dahija“ pobunjenici baš sa ove kule zahvataju vodu iz Dunava da bi videli svoju budućnost. U njoj vide, kao i mnogi pre njih, samo jedno — svoju smrt.

Beogradska mitropolija

Ako ste se pitali šta predstavljaju misteriozne ruševine nedaleko od kule Nebojše, trebalo bi najpre da zamislite veliki i prosperitetni grad koji se u srednjem veku protezao na ovim prostorima. Među belim kamenim građevinama posebno se isticala jedna: palata egzarha svih srpskih zemalja — beogradskog mitropolita. Centar ovog kompleksa, koji je podrazumevao i manastir, bila je crkva Uspenja Bogorodice, gde su se čuvale najvažnije srpske svetinje: čudotvorna ikona Bogorodice, mošti svete Petke i carice Teofilo, i srebrni kovčežić sa moštima svetog cara Konstantina, prvog hrišćanskog vladara. Kada su Turci krenuli u osvajanje Beograda, vlastela se sklonila u gornji grad uzaludno čekajući pomoć ugarskog kralja. Osvojivši i popalivši čitav grad, Turci su na kraju pretvorili crkvu u Sulejmanovu džamiju. Svetinje su tada već bile na putu za Carigrad. Danas se srebrni kovčežić nalazi u moskovskom Kremlju.

Rimski bunar

Pravo srce tame Beograda, hranjeno noćnim morama i košmarima mnogih generacija, centar svih jezivih i sablasnih priča, i pored svih pokušaja odgonetanja njegovih zagonetki ostaje zlokobno nedokučiv. Njegovo poreklo i namena nisu jasni. Jedna grupa istoričara tvrdi da je izgrađen još za vreme Rimljana, druga — da su ga izgradili Austrijanci prilikom svog boravka na ovim prostorima. Namena je isto tako čudna: da li je reč o silosu, skladištu, tamnici, gubilištu? Tokom svoje misteriozne istorije Rimski bunar je sve to u jednom trenutku i bio. Njegova strašna reputacija kreće od 1494. godine, kada je Pavle Knjiži, ugarski vojvoda koji je branio Beograd od Turaka, naredio da se u njega spusti 37 zatvorenika optuženih za izdaju. Poludeli od gladi, izgleda da su bukvalno pojeli jedan drugog. Lepa Lena Knićanin, atentator na Miloša Obrenovića, završila je ovde svoj život na misteriozan način. Pronađena je obešena pored leša vojnika koji ju je čuvao. Tokom Drugog svetskog rata, pamte stari Beograđani, Nemci su ovde mesecima tragali za nečim. Pričalo se o tajnim tunelima, zakopanom blagu Rimljana, grobu Atile Hunskog... Poslednje ubistvo ovde se desilo 1956. godine, kada je jedan mladić ubio svoju devojku bacivši je s vrha bunara. Leš je isplivao tek posle desetak dana, što nas vraća na jednu od osnovnih misterija o bunaru: odakle sva ta voda?

Kuća u Dušanovoj 10

Zamislite da, probivši zid u podrumu sopstvene kuće gde već generacijama živite, otkrijete ogroman tunel koji vodi neznano kud? Najstarija kuća Beograda izgrađena je 1727. godine, kada je ovaj deo grada trebalo da postane nemačka varoš. Odmah po preuzimanju grada od strane Austrijanaca, na Dorćol su doseljene tačno 333 nemačke porodice iz oblasti Vorma i Majnca. Izvesni Elijas Flajšman godinu dana kasnije podiže u ovoj ulici sedam identičnih zdanja, od kojih je sve istorijske neprilike prestonice preživela samo ova kuća, koja važi za najstariju. Misterija koja je do danas okružuje prvi put je zainteresovala grad tokom Drugog svetskog rata, kada su Nemci krenuli da u njenom podrumu u najvećoj diskreciji nešto užurbano traže i iskopavaju. Šta su tražili, ili eventualno našli, možda nikada nećemo saznati, ali stanari zgrade su posle toga otkrili početak tunela koji je vodio negde dubuko u utrobu grada. Zlokobno preteća tmina koja je zjapila pred njima danas je do pola ispunjena vodom, hodnici koji su se nastavljali i granali u nepoznatom pravcu danas su zatrpani ili polusrušeni.

Tašmajdanske pećine

Park ispunjen decom, ljudima koji šetaju pse ili, prosto, običnim šetačima, svakako ne odgovara našoj ideji o najmisterioznijoj tački naše prestonice. Tašmajdan je tokom vekova bio centar velikih poduhvata i važnih istorijskih dešavanja, ali i nerešenih misterija od kojih mnoge i danas čekaju svoje razrešenje. U davninama je ovde bio rudnik koji je snabdevao grad kamenom i šalitrom, ovuda su prolazili vodovodi, građene kripte i riznice, a kasnije Tašmajdan postaje prvo gradsko groblje. Ulaz koji se nalazi preko puta RTS-a, u Aberdarevoj ulici, uvodi nas u splet spektakularnih pećina koje nas iz prostorija bivšeg rudnika vode u odlično očuvano sklonište nemačkog generala Fon Lera, da bismo na kraju dospeli u treću pećinu, skoro zatrpanu, koja nas, opet, vodi dalje u unutrašnjost, neznano kud. Beogradsko podzemlje ispresecano je hodnicima, kanalima, tunelima, najrazličitijih namena i porekla. Za većinu njih ne znamo zašto su nastali i samo pretpostavljamo ko su im graditelji. Dok silazite podzemnim hodnicima u dubine grada, osetićete svu složenost i opojnost misterija koje samo grad poput Beograda može da ponudi.