Kreditna podrška

Poreski sistem

Ekonomska politika

Građevine Beograda

Ako vas interesuje istorija uživaćete u šetnji Beogradom. Od Kalemegdanske tvrđave, jednog od najzanimljivijih gradskih spomenika, čija izgradnja datira još iz prvog veka pre naše ere, vremena rimske vladavine, pored Saborne crkve, do Konaka kneginje Ljubice, proputovaćete nekoliko hiljada godina u samo nekoliko koraka. Da biste otkrili celokupno kulturno bogatstvo Beograda biće vam potrebno više vremena za razgledanje mnogobrojnih spomenika, muzeja, umetničkih galerija i crkava. Svakako bi trebalo da posetite Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Galeriju fresaka i Hram Svetog Save koji, iako u izgradnji, već danas predstavlja organski deo savremene živopisne siluete Beograda, čineći jedno od njegovih glavnih obeležja.

Beograd je jedan od evropskih gradova sa najdužom istorijom. Nedaleko od ušća dveju reka uzvodno nalazi se Vinča, praistorijski lokalitet na samoj obali Dunava, sa ostacima materijalne kulture praistorijskog čoveka (neolitska plastika). Prvi stanovnici nisu slučajno izabrali baš ovaj prostor za naseljavanje. Dve velike reke - Sava i Dunav, plodne ravnice i bogato zaleđe, prirodna raskrsnica vodenih i kopnenih puteva izazov su bili za sve narode koji su krstarili ovim krajevima.

Srbi se uporno i neumorno trude da budu bolji od protivnika, ali ipak u igri uvek obraćaju pažnju na svaki detalj. U starom delu Beograda postoji jedna ulica sa kaldrmom, Skadarlija. Nastala je krajem 19. i početkom 20. veka kada su njene kafane bile stecište najpoznatijih imena kulturnog Beograda. U Skadarliji je živeo i umro poznati srpski književnik i slikar Đura Jakšić. Najčešće je porede sa pariskim Monmartrom, kako po izgledu, tako i po veseloj, uzavreloj umetničkoj atmosferi.

Kada padne noć ulica se odjednom potpuno menja i oživljava. Prodavci jedan za drugim izlažu svoje artikle, širom se otvaraju vrata restorana iz kojih slatkim mirisima mame prolaznike. Popločane ulice, fontana i na gomile stoljnjaka na kvadrate daju ovom minijaturnom kvartu jednu malo "šarenoliku" atmosferu, pogotovo uveče, kada otpočinju orkestri starogradske muzike.

Oko stolova, podržanih sa violinom, harmonikom i kontrabasom, neumorni pevači započinju da pevaju popularne stihove. Gosti ih prate u horu ponavljaući provlačenje svezanja novčanica pod žice svirača.

U današnjoj Skadarliji, koja je izuzetna turistička atrakcija Beograda, nalaze se poznati restorani. Muzika svuda pulsira, pokazujući energiju jednog grada boemskog duha, otvorenog novim idejama.

Ada Ciganlija je kulturno-zabavni centar Beograda, posebno u letnjem periodu. Organizuju se brojne manifestacije u kojima učestvuju najpoznatiji književnici, dramski i estradni umetnici, kulturno-umetnička društva, horovi, orkestri i amateri iz raznih oblasti.

Ugostiteljsku ponudu Ade čini više desetina restorana u rustik-stilu, splav-restorana i kućica na vodi, koji svojim sadržajem čuvaju i neguju boemsku tradiciju Beograda. Posetiocima Ade Ciganlije stoje na raspolaganju i prodavnice, prostori za piknik, kuglana, mini-golf, platforma za bandži-skokove, kočije sa konjima, turistički vozić, pedaline i sandoline za vožnju jezerom, kao i eko-brod na električni pogon.

Ada Ciganlija se nalazi pred realizacijom nekih od najvećih poduhvata u svojoj istoriji. Ako ste pomislili, šetajući Adom, da nedostaje recimo «WaterLand», ili neki slični zabavni park, bar jedna kulturna manifestacija evropskih razmera, još tipova prevoza, još raznovrsnija ugostiteljska ponuda, moderna savremeno opremljena marina... veoma ste se prevarili.

Knez, ili preciznije Ulica Kneza Mihajla je još jedna od nezaobilaznih maršuta u Beogradu. Ako se ne prošetate ovom pešačkom zonom, kao da i niste bili u Beogradu. Tu dolazimo do saznanja zašto se kaže da su Beograđanke najlepše devojke na svetu. Mladost i elegancija šetaju ruku pod ruku pored svetskih butika i  prestižnih, firmiranih izloga ove trgovinske zone. Tu su i neizbežni ulični svirači i zabavljači…

Zoološki vrt prostire se na površini od 6 hektara, poseduje 2000 životinja sa oko 200 životinjskih vrsta, a pored divljih obiluje i domaćim životinjama. Njegovom danas lepom izgledu doprinose i brojni izgrađeni objekti, infrastruktura, nove česme i fontane, Galerija skulptura u drvetu, rad vajara Vuka Bojovića, vrtić za prinove - Bebi zoo-vrt... Za 60. rođendan dobio je spomenik, za svoga nekada najzanimljivijeg i najomiljenijeg stanovnika, majmuna Samija, prvog šimpanze koji je došao u Zoo-vrt.

Gotovo da ne prođe ni jedna nedelja u vrtu koju ne zabeleže mediji - od rođenja nekog mladučenta, preko različitih prigodnih promocija... Tako je ovaj vrt postao skoro svakodnevno prisutan u životu Beograda, oplemenjujući ga dahom svoje blagorodne atmosfere, ne bez razloga nazvan Vrtom dobre nade.