17. decembar 2008.

Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, dug privrede i građana prema bankama, krajem novembra ove godine, iznosi 1.235,3 milijardi dinara, što je za 42,7 odsto više u odnosu na decembar prošle godine. Dug preduzeća iznosi 823,5 milijardi, preduzetnika 43,4 milijarde a stanovništva 368,4 milijarde dinara. Građani su se najviše zadužili za stambene kredite i adaptacije -176,6 milijardi dinara, što je za 72 odsto više nego krajem decembra 2007. godine. Ukupni iznos gotovinskih kredita je 122,3 milijarde i oni su za 4 odsto manji u odnosu na kraj prošle godine, dok su potrošački krediti od 49,3 milijarde dinara smanjeni za 14 odsto. Poljoprivredni krediti stanovništu, krajem novembra ove godine iznosili su 20,3 milijarde dinara, što je skoro tri puta više nego krajem prošle godine. Građani kasne u otplati 1,5 odsto ukupnih kredita, sa docnjom preko 60 dana. Učešce docnje u dugu preduzeća je 5,3 odsto a preduzetnka 2,2 odsto, pri čemu docnju čine dospele neizmirene obaveze preko 15 dana. U odnosu na decembar 2007. godine, učešce docnje svih korisnika u ukupnom dugu prema bankama poraslo je sa 3,7 odsto na 4,1 odsto.

4. decembar 2008.

InterCapital Securities a.d. Beograd, sa statusom člana Beogradske berze od 29.06.2007. godine, je prvo brokersko-dilersko društvo koje je prihvatilo uslove, propisane od strane Beogradske Berze, za obavljanje poslova market mejkinga. InterCapital Securities je prihvatio ulogu market mejkera za akcije izdavoaca Tigar a.d. Pirot, prve hartije registrovane na Prime Market-u Beogradske Berze, čime se obavezao da istovremenim ispostavljanjem kupovnih i prodajnih naloga doprinese rastu likvidnosti i prometa akcija ove pirotske korporacije.
Koncept market mejkera, koji se još nazivaju i specijalisti ili liquidity provideri, je uobičajen i široko prihvaćen na finansijskim tržištima. Istovremenim davanjem kupovnih i prodajnih dilerskih naloga na kontinuiranoj osnovi, a u skladu sa likvidnosnim nivoom hartije, market mejkeri deluju kao svojevrstan katalizator trgovine. Povećavanjem prometa i smanjivanjem kolebljivosti cena akcija doprinose povećanju likvidnosti određene hartije a koristi od toga imaju svi učesnici na tržištu pojedinačno, kao i tržište u celini, navodi se u saopštenju Beogradske Berze.

9. decembar 2008.

U utorak, 09. decembra 2008. godine, održaće se sednica Odbora Udruženja finansijskih organizacija Privredne komore Beograda, u proširenom sastavu, na kojoj će se, u radnom delu, razmatrati Predlog izveštaja o radu Udruženja u 2008. godini, Program rada Udruženja za 2009. godinu, Predlog Komisije za izbor novih članova Odbora i druga statutarna pitanja.
U okviru tematskog dela sednice, razmatraće se stanje u bankarskom sektoru Srbije i biće predstavljena knjiga mr Milana Vujovića ”Akcionarstvo i privatizacija u Srbiji”, koja je nedavno prevedena na češki jezik, a uvodne napomene i zapažanja o knjizi izneće predstavnik Ambasade Češke i autor.
Sednica će se održati u Privrednoj komori Beograda, 09. decembra, u Sali na VI spratu sa početkom u 13 časova.

8. decembar 2008.

Nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja na sednici održanoj 08.decembra 2008.godine, Monetarni odbor Narodne banke Srbije je odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou od 17,75 %.
Međutim, polazeći od aktuelnih kretanja na svetskom finansijskom tržištu i analize mogućih efekata na domaći finansijski sistem, Monetarni odbor je usvojio izmene Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, i to u delu koji se odnosi na utvrđivanje osnovice za obračun dinarske i devizne obavezne rezerve po osnovu inostranih obaveza, kao i po osnovu deviznih subordiniranih obaveza. Ovim izmenama Narodna banka će bankama vratiti dodatnu deviznu likvidnost i istovremeno povući iz opticaja višak dinara, kako bi pozitivno uticala na stabilnost cena. Usvojenim izmenama povećava se procenat obračunate obavezne rezerve u evrima koji se drži u dinarima, sa dosadašnjih 20% na 40 %. Takođe, osnovicu za obračun dinarske i devizne obavezne rezerve koju čine obaveze po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva, kao i devizne subordinirane obaveze, čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje tih dinarskih i deviznih obaveza u septembru 2008. godine. Novi način obračuna obavezne rezerve primenjivaće se izuzetno, počev od obračunskog perioda 18. decembar 2008 – 17. januar 2009. godine pa zaključno sa obračunskim periodom 18. maj – 17. jun 2009. godine, a doprineće da višak oslobođene devizne likvidnosti ostane u bankarskom sektoru Srbije, umesto da se koristi za razduživanje banaka u inostranstvu ili za smanjenje depozita iz inostranstva. U cilju smanjenja izloženosti banaka riziku od kretanja kursa, Narodna banka je donela i odluku da smanji neto otvorenu poziciju banaka sa sadašnjih 20 % na 10 %, a ista će važiti od 31. januara 2009. godine. 
Izvor: www.nbs.rs

4. decembar 2008.

Narodna banka Srbije je najavila nove mere za povećanje devizne likvidnosti bankarskog sektora, koje će , pre svega, uticati na sterilizaciju dinarske likvidnosti i oslobađanje oko 700 miliona evra deviznih sredstava bankarskog sektora.  Prema izjavi guvernera Radovana Jelašića na 4.godišnjem forumu „Finansijske usluge u jugoistočnoj Evropi“, održanom 04. decembra 2008. godine, Monetarni odbor će najkasnije u ponedeljak razmotriti sledeće dodatne mere: 

• povećanje  udela deviznih obaveznih rezervi koji se drži u dinarima sa 20% na 40% odsto, kako bi time vratili bankama dodatnu deviznu likvidnost, a ujedno povukli i višak dinara iz opticaja;
• preduzmimanje  mere koje će omogućiti da višak devizne likvidnosti ostane u bankarskom sektoru Srbije, a ne da se koristi za razduživanje banaka u inostranstvu, ili pak smanjenje depozita iz inostranstva;
• organizovanje  fiksing sastanak za prodaju deviza,obzirom da postojeći nivo marži i obim trgovine nije zadovoljavajući; 
• smanjenje  neto otvorene pozicije banaka sa sadašnjih 20% na svega 10%, kako bi se banke manje izložile deviznom riziku;

Paralelno sa navedenim merama, radi se i na odluci koja će se doneti do sredine decembra i koja će jedan deo regulative NBS relaksirati u 2009. godini (npr. limiti 30%, 50%  i 150%). 
Nakon najave ovih mera, Narodna banka Srbije je istog dana, organizovala sastanak međubankarskog deviznog tržišta (MDT).Tokom sastanka NBS je prodala 11,8 miliona evra po kursu od 89,8 dinara za evro. Pošto je međubankarska trgovina devizama značajno povećana, zvanični srednji kurs, formiran na osnovu kursa utvrđenog na sastanku MDT-a i na osnovu direktne trgovine između banaka na deviznom tržištu, iznosi 89,4884 dinara za evro.
Izvor:www.nbs.rs

2. decembar 2008.

Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici održanoj 1. decembra 2008.godine, da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 17,75%, saopštila je centralna banka. Referentna kamatna stopa NBS povećana je poslednji put 3. novembra ove godine, sa 15,75% na 17,75%. U ovoj godini referentna kamata je povećana ukupno za 7 procentnih poena.

2. decembar 2008.

Prema kvartalnom izveštaju NBS, zaključno sa 30. septembrom 2008. godine, u Srbiji posluje 17 lizing kompanija, od čega je 16 registrovano u Beogradu. Od ukupnog broja, 11 kompanija je u većinskom vlasništvu stranih pravnih lica, 5 u većinskom vlasništvu domaćih pravnih lica a 1 davalac lizinga u vlasništvu domaće banke sa stranim kapitalom i stranog pravnog lica, sa po 50% učešća u kapitalu. Osnivači 14 davalaca lizinga su banke, članice bankarskih grupa ili druge finansijske institucije.
Na kraju trećeg kvartala tekuće godine, lizing kompanije zapošljavaju 536 radnika, što je rast od 12,1% u odnosu na kraj prethodne godine. Ukupna bilansna aktiva davalaca lizinga iznosi 106,1 milijardu RSD, što je 6,19% bilansne sume bankarskog sektora. U odnosu na decembar 2007. godine, bilansna suma lizing kompanija je porasla za 11,4%, dok je u istom periodu bilansna suma bankarskog sektora uvećana za 9,6%.

28. novembar 2008.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije o poslovanju sektora osiguranja u III kvartalu 2008. godine, pozitivan trend stanja i razvoja na domaćem tržištu osiguranja se nastavlja i pored  potresa na međunarodnom finansijskom tržištu. U odnosu na isti period prošle godine, broj društava za osiguranje je povećan sa 20 na 22, dok je broj zaposlenih povećan za 23,3% i to sa 9.236 na 11.389 zaposlena.

27. novembar 2008.

Prema saopštenju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, 27. novembra 2008. godine, potpisan je Memorandum o razumevanju, čime se Srbija uključila u Program Evropske unije za preduzetništvo i inovativnost. Program će omogućiti malim i srednjim preduzećima iz Srbije povoljne kredite evropskih banaka, prvenstveno Evropske investicione banke i pun pristup finansijskim instrumentima EU za pospešivanje poslovanja i razvoja inovativnih potencijala. Pored sredstava, srpska preduzeća će moći da dobiju tehničku pomoć za poboljšanje konkurentnosti i inovativnosti, kao i pristup evropskoj mreži malih i srednjih preduzeća u kojoj mogu da steknu korisne poslovne kontake.
Program Evropske unije za preduzetništvo i inovativnost (EIP) deo je programa za konkurentnost i inovativnost namenjen razvoju konkurentnosti evropskih preduzeća u periodu od 2006. do 2013. godine. Dodatni značaj tom programu daje činjenica da je u malim i srednjim preduzećima u Srbiji zaposleno oko 1,3 miliona građana i da ona proizvode 50 odsto ukupnog izvoza Srbije.

26. novembar 2008.

Narodna banka Srbije je i ove godine pripremila programski paket za sastavljanje finansijskih izveštaja u elektronskoj formi.  Aplikacija RIApp je namenjena svim pravnim licima i preduzetnicima, koji imaju obavezu dostavljanja finansijskih izveštaja za 2008. godinu Narodnoj banci Srbije u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji. Aplikacija RIApp obezbeđuje jednostavan unos podataka u propisane obrasce finansijskog izveštaja, primenu kontrolnih pravila za dobijanje računski ispravnih podataka i predaju finansijskih izveštaja bez plaćanja naknade. Ove godine po prvi put, počev od 1. decembra 2008. pa sve do kraja februara 2009, obezbeđeno je potpuno transparentno preuzimanje ove aplikacije isključivo sa Internet strane Narodne banke Srbije www.nbs.rs u odeljku Info servisa. Ova prva aplikacija je namenjena za sastavljanje finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, davaoce finansijskog lizinga, druga pravna lica i preduzetnike, dok će za ostala pravna lica (banke, društva za osiguranje, berze i brokersko-dilerska društva, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i društva za upravljanje investicionim fondovima) aplikacije biti dostupne, na isti način putem Interneta, u toku decembra 2008. i januara 2009. godine, a u zavisnosti od promena u propisima za navedene grupe pravnih lica do kojih može doći u međuvremenu.
Predstavnici Narodne banka Srbije će na VII Međunarodnom sajmu preduzetništva BIZNIS BAZA održati prezentaciju o prednostima dostavljanja finansijskih izveštaja u elektronskoj formi. Prezentacija će biti održana prvog dana sajma, u četvrtak 27. novembra 2008, u hali XIV Beogradskog sajma u 10,30. Na sajamskom pultu Narodne banke Srbije, sve vreme održavanja sajma, demonstriraće se postupak i način rada sa aplikacijom RIApp za sastavljanje finansijskog izveštaja za 2008. godinu, sa praktičnim primerima i rešenjima.
Izvor: www.nbs.rs

24. novembar 2008.

Banca Intesa je, u skladu sa postignutim dogovorom u Narodnoj banci Srbije, počela sa primenom mera koje su predložene sa ciljem da građanima olakšaju otplatu kredita. Shodno tome, Banca Intesa je ukinula naknadu za prevremenu otplatu kredita za sve pozajmice, osim u slučaju refinansiranja u drugoj banci i počela sa prijemom zahteva klijenata za produženje roka otplate kredita. Takođe, Banka je počela da vrši konverziju kredita indeksiranih u švajcarskim francima u evre, kao i konverziju kredita indeksiranih u stranoj valuti u dinarske. Prema saopštenju Banca Intesa, ove usluge će se obavljati bez dodatnih troškova.

24. novembar 2008.

Narodna banka Srbije izdala je dozvolu za rad Akcionarskom društvu za osiguranje „Sava životno osiguranje“ a.d.o, sa sedištem u Beogradu.Delatnost Društva je obavljanje poslova životnih osiguranja, osim dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Predsednik Upravnog odbora je Vladimir Đurić, a većinski osnivač je pravno lice Pozavarovalnica „Sava“ iz Ljubljane, Slovenija. Ova poznata slovenačka osiguravajuća poslovna grupa već posluje na tržištu osiguranja Srbije od 2006. godine, u segmentu neživotnih osiguranja, kada je preuzela akcionarsko društvo za osiguranje „Polis“, a danas „Sava osiguranje“.
Osnivanjem „Sava životnog osiguranja“ a.d.o. biće proširena ponuda ovog slovenačkog osiguravača na tržištu osiguranja Srbije, odnosno proširena paleta usluga koja se nudi domaćim potrošačima, čime se direktno jača konkurencija na strani ponude životnih osiguranja. Ovo je četvrta osiguravajuća kuća u Srbiji sa većinskim vlasništvom subjekata iz Slovenije, koja je jedan od najvećih investitora u delatnost osiguranja u Republici Srbiji. Ova investicija u našu zemlju, u iznosu od 3,5 miliona evra, direktno utiče na jačanje finansijskih potencijala i dokazuje da Narodna banka Srbije uspešno održava stabilnost domaćeg finansijskog sistema uprkos svetskoj finansijskoj krizi.
Izvor: www.nbs.rs

20. novembar 2008.

Četiri najveće banke -Banca Intesa A.D. Beograd, Raiffeisen banka A.D. Beograd, Komercijalna banka A.D. Beograd i Hypo Alpe-Adria-Bank A.D. Beograd, u dogovoru sa Narodnom bankom, predložile su mere, koje bi klijentima banaka omogućile izvesne olakšice u oplati kredita koje koriste, i to:

Četiri najveće banke su najavile da će naknadu za prevremenu otplatu kredita ukinuti već od ponedeljka, 24. novembra 2008. godine, kada će i početi da primaju zahteve za produženje roka otplate kredita i konverziju kredita u dinare, odnosno EUR. Banke su spremne da navedene usluge vrše bez dodatnih troškova, kao i da ponudu za produženje roka otplate i konverziju kredita učine povoljnom.
Narodna banka Srbije je najavljene mere ocenila pozitivno sa stanovišta aktuelnih dešavanja na finansijskim tržištima, uticaja na likvidnost banaka, dobrih poslovnih odnosa sa klijentima i jačanja njihovog poverenja u bankarski sektor i očekuje da će većina banaka koje posluju na našem tržištu svojim klijentima ponuditi ove olakšice u otplati kredita. Dа se primena predloženih mera ne bi odlagala Narodna banka Srbije je obavestila sve banke da mogu odmah da počnu s primenom ovih olakšica. Narodna banka će olakšice uvažiti i obuhvatiti predstojećim izmenama svoje regulative.
Izvor: www.nbs.rs

12. novembar 2008.

Dana 12.11.2008. godine, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja objavilo je javni poziv preduzetnicima i MSP da se aktivnije uključe u korišćenje kreditnih linija Evropske investicione banke i Fonda za Razvoj Republike Srbije. Prednosti ovog vida finansiranja se ogledaju u povoljnijim kamatnim stopama koje se kreću od stope 8,89%, rokom otplate od 12 godina i grejs periodom od 3 godine za industriju i od 5 godina za infrastrukturne projekte. Preduzetnicima i MSP dostupno je 24 miliona evra iz srdstava Evropske investicione banke i to preko: Komercijalne banke, Unikredit banke, Privredne banke Beograd i Čačanske banke.

31. oktobar 2008.

Monetarni odbor Narodne banke Srbije je na sednici 31.10.2008. godine, razmatrao tekuća pitanja i doneo odluku da referentnu kamatnu stopu poveća za 2 procentna poena, tako da će od 3. novembra ona iznositi 17,75 odsto.  Kao razlog za povećanje restriktivnosti monetarne politike guverner Radovan Jelašić je na konferenciji za novinare koja je održana u ponedeljak, 3. novembra 2008. istakao da se inflatorna očekivanja ne smanjuju, bazna inflacija je i dalje na izrazito visokom nivou, te da je povećanje referentne kamatne stope motivisano činjenicom da se inflacija vrati u ciljani raspon u kojem bi po projekcijama trebalo da bude sledeće godine.
Monetarni odbor je istovremeno usvojio i izmene Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije a u cilju povećanja likvidnosti bankarskog sektora. 
Izvor: Narodna banka Srbije www.nbs.yu

31. oktobar 2008.

Za finansiranje mikro preduzeća u Srbiji, Opportunity banka je dobila kredit od Evropskog fonda za jugoistočnu Evropu (EFSE) u visini od 6 miliona evra, što će, prema saopštenju banke, omogućiti više kredita, naročito u delu tržišta gde je manje bankarskih usluga, kao što je region južne Srbije. Prvi kredit od EFSE od 5 mil EUR, ova  banka je dobila prošle godine, a od početka poslovanja u Srbiji, odobrila je više od 65 mil EUR malim i srednjim preduzećima i time pomogla otvaranje oko 5.000 novih radnih mesta.
Fond EFSE je od svog osnivanja 2005. godine u Srbiji investirao više od 78 mil EUR u sedam lokalnih partnerskih institucija. Time je isplaćeno više od 20.000 kredita malim preduzećim i domaćinstvima u Srbiji.

ZAJEDNIČKA SEDNICA PREDSTAVNIKA SEKCIJE ZA FAKTORING I OSIGURAVAJUĆIH KOMPANIJA

24. oktobar 2008.

U okviru aktivnosti Udruženja finansijskih organizacija na razvoju faktoringa, u Privrednoj komori Beograda, 24.10. 2008. godine, održana zajednička sednica predstavnika sekcije za faktoring i osiguravajućih kompanija, na kojoj su razmatrane mogućnosti bržeg razvoja tržišta osiguranja finsijskih usluga, posebno osiguranja domaćih potraživanja.

22-23. oktobar 2008.

U organizaciji Komisije za hartije od vrednosti i USAID-a, 22-23. oktobra 2008. godine, u centru Sava, održana je Prva konferencija o razvoju tržišta kapitala Srbije, sa ciljem preciziranja konkretnih predloga za izmene i dopune sveukupne regulative koja utiče na finansijsko tržište, kao i predloga mera neophodnih za dalji razvoj ovog tržišta. U radu konferencije učestvovali su brojni predstavnici finansijskog sektora, regulatornih tela, Ministarstva finansija, Beogradske Berze, stručne javnosti, komorskog sistema i medija.

21. oktobar 2008.

U cilju sagledavanja mogućih efekata međunarodne finansijske krize na realni sektor i definisanja predloga mera koje bi ublažile negativne efekte na privredni razvoj Srbije, u Privrednoj komori Srbije, u saradnji sa Ministarstvom finansija, 21. oktobra 2008. godine, održan je sastanak sa predstavnicima realnog sektora.
U dijalogu sa privrednicima učestvovali su članovi Vladine radne grupe -Slobodan Ilić, državni sekretar pri Ministarstvu finansija i Branko Hinić, predstavnik Narodne banke Srbije, zatim profesor doktor Jurij Bajec, Miloš Bugarin, predsednik PKS, Vidosava Džagić, potpredsednik PKS i moderator sednice, kao i predstavnici stručne javnosti i komorskog sistema.

SIEPA RASPISALA DOPUNSKI JAVNI POZIV ZA DODELU POMOĆI IZVOZNICIMA

18. oktobar 2008.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza – SIEPA, raspisala je dopunski javni poziv za dodelu preostalih 16 miliona dinara, od inicijalnih 60, bespovratne finansijske pomoći malim i srednjim preduzećima, koja se bave proizvodnjom robe ili pružanjem usluga namenjenih izvozu. Reč je o preduzećima koja trenutno nemaju većinsku zastupljenost na tržištima u inostranstvu, ali poseduju potencijal i dobre poslovne projekte da to ostvare.
Aktivnosti za koje mogu biti odobrena sredstva podrazumevaju istraživanje stranog tržišta, učešće na međunarodnim privrednim sajmovima u inostranstvu, dizajn i izradu novog pakovanja proizvoda, dizajn i izradu promotivnih materijala i reklamiranje u stranim stručnim časopisima. Iznos sredstava se kreće od 150.000 do 1.500.000 dinara, a isplaćuje se po principu refundacije troškova, u visini do 50% troškova aktivnosti, bez PDV.
Rok za podnošenje prijave je 24. oktobar, a rok za završetak aktivnosti je 15. decembar.

17. oktobar 2008.

U cilju ublažavanja negativnih efekata svetske finansijske krize na stabilnost finansjskog sektora Srbije, Narodna banka Srbije je 17. oktobra 2008. godine donela nove mere, usmerene, pre svega, na poboljšanje likvidnosti bankarskog sektora i obezbeđenje stabilnosti na međubankarskom deviznom tržištu. Retroaktivno, od 1. oktobra ukinuto je obračunavanje obavezne rezerve na kredite banaka iz inostranstva (do sada obavezna rezerva iznosila 45%), subordinirani kapital iz inostranstva (do sada 20%) i na zaduživanje kompanija za finansijski lizing (do sada 20%). Struktura polaganja devizne obavezne rezerve takođe je promenjena. Umesto dosadašnjih 90% u devizama i 10% u dinarima, sada iznosi 80% u devizama i 20% u dinarima. Pored toga, smanjenjana je visina zatezne kamatne stope na iznos razlike između obračunatog iznosa i ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske, odnosno devizne obavezne rezerve banke u obračunskom periodu, i to za dinare sa 31,75% na 23,63%, a za devize sa 31,75% na 3M EURIBOR + 10%. Uvažavajući efekte smanjenja deviznih uloga početkom oktobra, obim obavezne rezerve, koji će se izdvajati za period od 18. oktobra do 17. novembra, biće baziran ne na prosečnom stanju depozita u septembru već na stanju depozita 15-og oktobra. Obavezna rezerva od 40% na devizne depozite građana ostaje neizmenjena.
Ciljani efekat ovih mera je, prema saopštenju NBS, oslobađanje devizne likvidnosti u korist banaka u visini od oko EUR 350 miliona, znatno jeftinije refinansiranje u inostranstvu kao i davanje šanse postojećim vlasnicima da kreditima i kapitalom podrže stabilnost svoje institucije i obezbede nesmetani obim kredita.

16. oktobar 2008.

Upravni odbor Beogradske berze doneo je odluku da smanji dozvoljeni raspon cena u dnevnom trgovanju da bi stablizovao tržište i smanjio prevelike oscilacije od indikativne cene i ta odluka stupa na snagu danas.
U trgovanju akcijama na berzanskom tržištu, gde se obavlja promet obveznicama Republike Srbije i akcijama na listingu A ("Energoprojekt Holding", Metals banka, "Tigar" - Pirot i "Sojaprotein"), dozvoljeni raspon od indikativne cene (na početku dnevnog trgovanja) može biti najviše 10% iznad i 8% ispod te cene. U trgovanju akcijama na vanberzanskom tržištu, gde se obavlja promet akcijama najvećeg broja drugih preduzeća, dozvoljeni raspon biće 20% iznad i 12% ispod indikativne cene.
Komisija za hartije od vrednosti je svojim rešenjem dala saglasnost, tako da Odluka objavljena stupa na snagu od četvrtka, 16. oktobra 2008. godine.

14. oktobar 2008.

Održavanje Međunarodnog sajma bankarstva, opreme, usluga, osiguranja i investicija-Bankexpo, planirano u periodu od 30.oktobra do 03.novembra 2008. godine, odloženo je za iduću godinu. Prema saopštenju organizatora-Beogradskog sajma, sajam se odlaže zbog trenutne krize na svetskom finansijskom tržištu, koja se neosporno reflektuju i na finansijsko tržište Srbije.

10. oktobar 2008.

U Privrednoj komori Beograda održaće se sednica Odbora Udruženja finansijskih organizacija, u proširenom sastavu, na kojoj će se, između ostalog, razmatrati aktuelna dešavanja na svetskom finansijskom tržištu i uticaj globalne krize na makroekonomsku stabilnost i finansijski sektor Srbije. Poziv za učešće u radu sednice upućen je i predstavnicima Narodne banke Srbije, Beogradske berze i učesnika na domaćem finansijskom tržištu.
Sednica će se održati  10. oktobra 2008. godine, sa početkom u 13 časova, u prostorijama Privredne Komore Beograda, Kneza Miloša 12 , u sali na IV spratu.

NOVI NAČIN UTVRĐIVANJA CENE NA BEOGRADSKOJ BERZI

08. oktobar 2008.

Zbog smanjenog obima likvidnosti, kao i sve većeg uticaja negativnih globalnih kretanja na tržišta kapitala, Beogradska berza je donela Odluku o novom načinu utvrđivanja cene na zatvaranju za trgovinu hartijama od vrednosti metodom kontinuirane trgovine. Cena na zatvaranju, od 08. oktobar 2008. godine će se utvrđivati u visini prosečne ponderisane cene svake hartije od vrednosti za sve vreme trajanja kontinuiranog trgovanja.

2. oktobar 2008.

Na sastanku sa predstavnicima Evropske komisije, povodom ostvarenih rezultata u primeni Evropske povelje za mala preduzeća, održanom 1. oktobra ove godine, Dejan Jovanović, državni sekretar za regionalni razvoj, je izjavio da Vlada Srbije odobrava godišnje 20 milijardi dinara kroz kredite i subvencije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća.
Prošle godine bilo je više od 30.000 novozaposlenih u sektoru malih i srednjih preduzeća, a ove godine je odobreno više od 35 mil EUR za kreditnu podršku 2.200 početnika u biznisu. U planu je da se godišnje kreditira 3.000 početnika. Cilj je uravnoteženje broja MSP i razvijenosti regiona, jer se u svega dva okruga u Srbiji nalazi 40% svih MSP.
Edvard Tersmete, predstavnik Generalnog direktorata Evropske komisije za preduzeća, je istakao da je za unapređenje MSP neophodno imati bolje propise. Srbija je napravila značajne korake u unapređenju sektora MSP, ali se ipak nalazi na drugom mestu u regionu, zajedno sa Crnom Gorom i Makedonijom, dok je prva Hrvatska.
Srbija je u procesu pridruživanja Programu inovacije i konkurentnosti i očekuje se da postane član do kraja godine. Nacrt strategije razvoja inovativnosti i konkurentnosti malih i srednjih preduzuće je u proceduri u Vladi Srbije i ubrzo se očekuje njeno usvajanje. Evropska povelja o malim preduzećima važna je za kreiranje politike razvoja preduzetništva u Srbiji a jačanje ovog aspekta doprineće procesu evropskih integracija Srbije, istaknuti je na konferenciji.
Izvor:www.merr.sr.gov.yu

1. oktobar 2008.

Predstavnici Privredne komore Beograda, učestvovali su u radu, već tradicionalne godišnje konferencije Raiffeisen banke a.d . Beograd, održane je 01.oktobra 2008. godine, u hotelu Hayat sa pod nazivom “Creativ Banking”. Klijentima i poslovnim partnerima predstavljeni su novi proizvodi banke i usluge u domenu investicionog bankarstva kao i mogućnosti korišćenja terminskih ugovora kao instrumenata zatite od rizika.
Specijalni gost konferencije, guverner NBS, Radovan Jelašić, je u izlaganju o makroekonomskim kretanjima, istakao da je međugodišnja inflacija u septembru najzad pala na 9,9 procenata, ali da, nažalost, neće biti ispunjen cilj Narodne banke da bazna inflacija bude u granicama od 3-6 odsto do kraja godine, jer je već dostigla nivo od 10,2%. Komentarišući moguće efekte svetske finansijske krize na tržište u Srbiji, ocenio je da će kamate banaka u Srbiji porasti pod skupljeg kapitala u inostranstvu. Kriza već dovela do rasta referentne kamatne stope NBS i smanjenja ukupnog obima kredita u zemlji. Zbog rasta cene kapitala u inostranstvu smanjene su mogućnosti zaduživanja domaće privrede na međunarodnom finansijskom tržištu, a odloženi su i privatizacioni tenderi. U pogledu direktnih uticaja krize na finansijskim tržištima naglasio je da NBS raspolaže sa dovoljno deviznih rezervi da bi mogla da brani kurs dinara i stabilnost cena, a bankarski sektor Srbije beleži visoku likvidnost i adekvatnost kapitala. Ukupna bilansna suma poslovnih banka dostigla oko 1.800 milijardi dinara, pri čemu je trećina u gotovini. Narodna banka će nastaviti da vodi restriktivnu monetarnu politiku, ali je, u cilju amortozovanja negativnih efekata finansijske krize u razvijenim zemljama, prema njegovoj oceni, potrebna i restriktivna fiskalna politika.

26. septembra 2008.

Misija MMF, koju je predvodio g. Albert Jeger, posetila je Srbiju od 17. do 24. septembra, analizirala je ekonomsku situaciju i buduća kretanja. Na kraju boravka misije, gospodin  Jeger izdao je sledeće saopštenje, objavljeno od strane NBS :
„Ekonomija i dalje beleži snažan rast, a inflacija se smanjuje, dok spoljni deficiti značajno rastu, dok se globalna finansijska situacija pogoršava. Za obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti i upravljanje rastućim rizicima potrebni su značajan rebalans budžeta za 2008. i mnogo restriktivniji budžet za 2009. godinu. Težak izbor se mora napraviti.
Impresivni ekonomski rast Srbije i dalje je neuravnotežen. Inflacija se smanjuje i očekuje se da 2008-09. godine ekonomski rast ostane na nivou od 6 – 7%, ali ekonomija i dalje prekomerno troši, izvozna baza je i dalje mala, spoljni privatni dug je u porastu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa premašiće 18% BDP-a u 2008. godini. Srbija u celini godišnje troši 500 milijardi dinara više nego sto zaradi, i zbog toga se zadužuje u inostranstvu. Prekomerni izdaci uglavnom se odnose na potrošnju umesto na investicije, a rast podstiču kupovina, bankarstvo i telekomunikacione usluge.
Ekonomski ciljevi vlade ukazuju na njenu odlučnost da postigne snažan rast, nisku inflaciju i istovremeno spoljnu stabilnost. Međutim, da bi se to postiglo, potrebno je da Vlada sprovede sveobuhvatnu strategiju ekonomske reforme i mnogo čvršću fiskalnu politiku. Privatizacija, restrukturiranje preduzeća i snižavanje troškova poslovanja i dalje su ključni za jačanje ponude srpske ekonomije. Snažnija EU i regionalna integracija, kao i razvoj javne infrastrukture, treba da pomognu razvoju trgovine i privuku priliv investicija.
Rebalans budžeta za 2008. godinu je prva prilika za izgradnju fiskalnog kredibiliteta, posle povećanja fiskalnih deficita u poslednje dve godine, te je ne treba propustiti. Međutim, značajno povećanje penzija stvoriće još veći budžetski deficit, koji će se nažalost, odraziti na na smanjenje kapitalne potrošnje.
Ostale razmatrane inicijative mogle bi značajno da podstaknu fiskalni deficit u 2009, uključujući (I) povećanje prosečne penzije na nivo od 70% prosečne zarade; (II) povećanje javnih ulaganja na odabranim drumskim i železničkim projektima; i (III) razna smanjenja poreza. Pun efekat ovih obećanja mogao bi fiskalnom deficitu dodati do 5% BDP-a.
Jasno je da se mora napraviti težak izbor, jer ove inicijative – ma koliko bile poželjne – ne mogu sve da stanu u odgovoran ukupan iznos budžeta. U cilju rebalansiranja budžetske politike i stvaranja prostora za neophodna javna ulaganja, mora se strogo ograničiti tekuća potrošnja. Fiskalna politika treba da ima za cilj stabilizovanje ekonomije, smanjenje spoljnih debalansa i povećanje efikasnosti potrošnje u javnom sektoru radi boljeg zadovoljavanja socijalnih i infrastrukturnih potreba stanovništva.
Monetarna politika treba da se i dalje koncentriše na smanjivanje inflacije. Suočena sa velikim poskupljenjem hrane i energije koje je pogodilo i mnoge druge zemlje, ove godine je NBS počela da odlučno pooštrava monetarnu politiku. Nedavno smanjenje cena poljoprivrednih i energetskih proizvoda ukazuje na popuštanje neposrednih inflatornih pritisaka, čiji su izvori uglavnom na strani ponude. Međutim, sve su veći rizici u vezi sa ostvarivanjem ciljane inflacije za 2009. godine, naročito ako fiskalna politika i politika prihoda ostanu labave. Pored toga, u kontekstu tekućih globalnih kretanja na finansijskom tržištu, rizici po finansijsku stabilnost se povećavaju, a čvrsta prudencijalna politika NBS i dalje je odgovarajuća.
Izvor:www.nbs.yu

22. septembra 2008.

U organizaciji Nacionalnog odbora Međunarodne trgovinske komore Srbije, 22.septembra 2008. godine, u Privrednoj komori Srbije, održan je jednodnevni seminar, u cilju upoznavanja bankarskog kadra sa revidiranim jednoobraznim pravilima  MTK za ramburs banka banci – URR 725 , koji stupaju na snagu 1.oktobra tekuće godine. Predavač je bila gđa Cveta Anđelković, član konsultantske gripe MTK za Reviziju UCP 600, dugogodišnji član Komisije za bankarsku tehniku I praksu grupe MTK i sekreatar NO Komisije, a seminaru su prisustvovali predstavnici bankarskog sektora Srbije, Republike Srpske i BJR Makedonije, kao i predstavnici komorskog sistema. Novi, revidirani tekst pravila za ramburs u odnosu na do sada važeći URR 525, usklađen je sa pravilima za dokumentarne akreditive UCP 600 i predstavljaće veliku pomoć bankama u rešavanju dilema vezanih za rambursnu banku i rambursno jemstvo.
U izuzetno radnoj atmosferi, detaljno su obrađena nova pravila, odštampana u dvojezičnoj brošuri, razjašnjeni novi pojmovi, usklađeni sa terminoligijom UCP 600 i  razmotrene dileme i razmenjena iskustva predstavnika bankarskog sektora koji se bave dokimentarnim akreditivima. 

21. septembar 2008.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima "Focus invest" , koje već upravlja otvorenim investicionim fondom "Focus premium", najavilo je osnivanje prvog otvorenog  investicionog fonda očuvanja vrednosti imovine u Srbiji - "Focus novčani fond". Za razliku od postojećih fondova na domaćem tržištu, "Focus novčani fond" sredstva neće plasirati u akcije, već u novčane depozite kod domaćih poslovnih banaka i banaka sa sedištem u EU, odnosno OECD, kao i u niskorizične vrednosne papire - dužničke hartije od vrednosti sa rokom dospeća do godinu dana čiji su izdavaoci Narodna Banka Srbije, Republika Srbija i ostali emitenti predviđeni Zakonom o tržištu hartija od vrednosti. Cilj investicione politike novog fonda na srpskom tržištu jeste ostvarivanje prinosa većeg ili istog kao kod depozita po viđenju i oročenja na kraći vremenski rok. Za "Focus novčani fond" neće biti ulaznih i izlaznih naknada, osim naknade za upravljanje od 1,55% na godišnjem nivou. Javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica biće objavljen 24. septembra i trajaće do 8. oktobra 2008.

28. septembar - 04. oktobar 2008.

U okviru ovogodišnjeg, jubilarnog, XV Festivala informatičkih dostignuća – INFOFEST 2008 u Budvi, Privredna komora Beograda će učestvovati sa okruglim stolom čija je tema ''Doprinos razvoja i optimizacije bankarskog softvera kvalitetu i efikasnosti rada banke i visokom nivou i pouzdanosti usluga klijentima ". INFOFEST 2008 traje od 28.09.-04.10.2008. godine i okupiće tradicionalno vodeće ICT kuće, bankare i druge korisnike informacionih sistema i infrastrukture.
Okrugli sto u organizaciji Udruženja informatičke delatnosti, Udruženja finansijskih organizacija i Koordinacionog tima za razvoj elektronskog poslovanja Privredne komore Beograda, održaće se 03.10.2008. u hotelu Mogren u Budvi, u terminu 11-15 časova. Predviđeno je da u uvodnom delu tematski osvrt daju, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije, a u nastavku će banke kao korisnici softvera predstaviti svoja iskustva, probleme i ponuditi praktične predloge za unapređenje kvaliteta poslovanja.
Sesija Privredne komore Beograda na INFOFESTU 2007. godine  ocenjena kao jedna od najuspešnijih, imajući u vidu  multidisciplinarnost i proaktivnost tema, te smatramo da ćemo uz Vaše učešće i doprinos ostvariti još kvalitetniji nastup.

30. oktobar - 1. novembar 2008.

Nastavljajući i u 2008. godini saradnju sa svojim članicama, kada je reč o sajamskom predstavljanju i prezentaciji proizvoda i usluga, Privredna komora Beograda Vas poziva da zajednički nastupimo na petom sajmu bankarstva, opreme, usluga, osiguranja i investicija – Bank Expo 08, koji će se održati u periodu 30. oktobra - 01. novembra 2008. godine, na Beogradskom sajmu.
Bank Expo 08 će okupiti finansijske institucije, kao i IT kompanije sa pratećom opremom i uslugama. Predlažemo da sa drugim izlagačima, u skladu sa Vašim aktivnostima na predstavljanju na ovoj manifestaciji, zajedno učestvujete na štandu Privredne komore Beograda.
Molimo Vas da prijave pošaljete na mejl:  zeljko@kombeg.org.yu ili faksom 3618-003 kako bismo blagovremeno izvršili potrebne pripreme.

11. avgust 2008.

Narodna banka Srbije izdala je dozvolu za rad Akcionarskom društvu za životno osiguranje „AIG Life Osiguranje“,  (sedmo društvo za osiguranje koje je osnovano po novom Zakonu o osiguranju), sa sedištem u Beogradu.
Većinski osnivač je pravno lice „American Life Insurance Company“ iz Delavera, SAD.  Direktor Društva je Spyridon Moschogiannis.
Reč je osiguravajućoj kompaniji koja posluje u sastavu „American International Group“ - AIG, najveće na svetu poslovne grupe koja se bavi osiguranjem. Preko zavisnih lica ona posluje u preko sto zemalja sveta, među kojima su i zemlje Zapadne Evrope i neke zemlje u našem okruženju. AIG je emitent hartija od vrednosti koje se kotiraju na najvećim svetskim berzama. Ukupna fakturisana premija osiguranja u 2007. godini, na nivou poslovne grupe AIG, premašuje 58 milijardi dolara.
Strateško opredeljenje ove poslovne grupe na našem tržištu osiguranja je da razvija životno osiguranje uz kreiranje, uvođenje i ponudu modernih proizvoda osiguranja prilagođenih potrebama i izboru domaćih potrošača.

04. jul 2008.

Kompanija "Dunav osiguranje" pripremila je paket osiguranja pod nazivom "Biz partner", namenjen malim i srednjim preduzećima trgovinske delatnosti, čija vrednost imovine ne prelazi milion EUR. Uz poviljnu cenu, ponuđeno je osiguranje objekata, opreme i zaliha od mnogobrojnih rizika kao što su požar, oluja, grom, eksplozija, manifestacije i demonstracije, poplava, izliv vode iz instalacija, udar automobila u objekat, provalna krađa i razbojništvo. U paket je uključeno i osiguranje staklenih površina - izloga, vrata, prozora, kao i svetlećih reklama, zatim osiguranje novca u kasama i prilikom transporta do banke, ali i osiguranje zaposlenih od nezgode.
Osim osnovnog paketa, klijenti imaju pravo da izaberu još 4 izborna pokrića koja su unapred definisana - osiguranje robe i u domaćem transportu, osiguranje opšte odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, osiguranje uređaja - kase, klima uređaja, rashladne vitrine, kao i osiguranje prekida poslovanja usled požara.Osiguranje podrzumeva naknadu poslovnog dobitka i troškova zarade. Ako osiguranik uzme dva ili tri izborna pokrića, onda na ukupnu premiju dobija popust od 5%, a ako uzme sva 4 popust iznosi 10%. Kompanija "Dunav osiguranje" planira da, do kraja godine, razvije pakete za tržište malih i srednjih peduzeća iz drugih delatnosti.

SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

27. jun 2008.

U Privrednoj komori Beograda održaće se proširena sednica Odbora Udruženja finansijskih organizacija, na kojoj će se između ostalog, razmatrati aktuelna pitanja u vezi sa mogućnostima korišćenja prekograničnog lizinga za pravna i fizička lica u Srbiji, kao i uticaj zaduživanja bankarskog sektora putem Cross-boarder kredita na makroekonomsku stabilnost. U radu sednice učestvovaće i predstavnici Ministarstva finansija RS i Narodne banke Srbije.
Sednica će se Održati  dana 27. juna 2008. godine, sa početkom u 13 časova u prostorijama Privredne Komore Beograda, Kneza Miloša 12 , u sali na VI spratu.

MOGUĆNOST FINANSIRANJA DEFICITA BUŽETA IZDAVANJEM TREZORSKIH ZAPISA

24. jun 2008.

Razmatra mogućnost da država počne sa izdavanjem trezorskih zapisa, koji bi se koristili za finansiranje eventualnog deficita budžeta, najavio je ministar finansija, Mirko Cvetković, na konferenciji "Budućnost tržišta kapitala na Balkanu", održanoj 24. juna 2008. godine.
Trezorski zapisi bili bi nominovani u dinarima i izdavali bi se s rokom dospeća od šest do 12 meseci, sa promenljivom kamatom, a pored banaka, mogli bi da ih kupuju i domaća i strana fizička lica. Prema njegovoj oceni, izdavanjem ovih hartija od vrednosti, pokrio bi se manjak u budžetu koji se očekuje na jesen jer nedostaju planirani prihodi od privatizacije, a zaduživanje države po komercijalnim kreditima banaka u zemlji i inostranstvu ne bi bilo isplativo za budžet. Za prvih pet meseci državna kasa je imala prihode od oko 253,3 milijardi dinara, a rashode od oko 254,4 milijardi, tako da je zebeležen deficit od oko milijardu dinara, što je mnogo manje od planiranih 14 milijardi dinara za 2008. godinu. Podsećajući da je smanjen porez na kapitalnu dobit od hartija od vrednosti sa 20 na 10% po transakciji, Cvetković je istakao da je u pripremi izmena zakona kojim bi se porez na kapitalnu dobit plaćao jednom za svih 12 meseci, a ne na svaku transakciju pojedinačno.

VOLKS BANKA DOBILA DOZVOLU ZA OBAVLJANJE BROKERSKO-DILERSKIH POSLOVA

24. juna 2008.

Volks banka u Srbiji dobila je 24. juna 2008. dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje brokersko-dilerskih poslova. Banka će građanima i preduzećima, pored usluge posredovanja u kupovini i prodaji hartija od vrednosti, pružati i stručna znanja iz oblasti investiranja u hartije od vrednosti, kao i analizu njihovog vrednovanja bez obzira na iznos ulaganja. Obzirom da ulaganje u hartije od vrednosti nosi sa sobom određeni nivo rizika, ali i mogućnost ostvarivanja visokih prinosa, klijenti  mogu, u zavisnosti od ličnih sklonosti, da uz stručni  savet banke izaberu odgovarajuću vrstu ulaganja.

NBS SE ZALAŽE ZA RAZVOJA TRŽIŠTA KAPITALA

24. jun 2008.

Ključna karika u lancu razvoja tržišta kapitala bila bi i reforma penzijskog sistema, istaknuto je u govoru guvernera Narodne banke Srbije, Radovan Jelašića, na konferenciji Ekonomist media grupe «Budućnost tržišta kapitala na Balkanu».
Finansijski sektor Srbije je postao bankocentričan a verovatno će i nadalje tako ostati.U perodu 2003-2007., udeo bankarskog sektora u bilansnoj sumi finansijskog sektora (banke, osiguravajuća društva, lizing kompanije i dobrovoljni penzijski fondovi) konstantno iznosi oko 90% Sa druge strane, zakonodavne aktivnosti na ubrzanom razvoju tržišta kapitala ne pomeraju se sa mrtve tačke u poslednje skoro 2 .  Zakon o sekjuritizaciji, Zakon o obaveznom auto osiguranju, Zakon o tržištu HoV i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o porezu na dobit preduzeća - svi čekaju finalizaciju ili su u skupštinskoj proceduri na listi čekanja. Međutim, Zakon jeste nužan, ali ne i dovoljan preduslov da se pokrene tržište kapitala. Reforma penzijskog sistema I uvođenje drugog stuba, prema oceni guvernera, dala bi značajan doprinos razvoju tržišta kapitala. Očekivati obrnuti scenario prosto  bi predugo trajalo a takav luksuz sebi Srbija ne može da dopusti.
NBS se zalaže za razvoj tržišta kapitala, pošto to može doprineti, ne samo jačanju celokupnog finansijskog sektora, nego i povećanju profitabilnosti i efikasnosti  bankarskog sektora, za čiji nadzor je zadužena. Najbolji dokaz da nade za razvoj ima je projekat KFV-a napravljen po nalogu Ministarstva finansija Nemačke, koje je - kao razultat sastanka ministara finansija zemalja G8 u maju 2007. - odlučilo da u dve zemlje,  u Srbiji i u Ukrajini, podrži razvoj tržišta kapitala.  Pomoć se sadrži u obliku tehničke podrške sa posebnim naglaskom na „razvoju tržišta hartija od vrednosti u lokalnoj valuti, kako bi se podržao razvoj i stabilnost finansijskog sektora“.  Trenutno se radi na Akcionom planu koji uključuje pitanja vezano za hartije od vrednosti kao što su: efikasnost i smanjenje troškova emisije, poreski tretman, razvoj regulatornog okvira itd.
Izvor: www.nbs.yu

RAST KREDITA PRIVREDI

23. jun 2008.

Prema saopštenju Udruženja banaka Srbije, ukupan dug po bankarskim kreditima u Srbiji, krajem maja 2008. godine dostigao je iznos od oko 12,8 mlrd EUR, i za prvih pet meseci ove godine povećan je za 18,2%. U istom periodu zaduženost pravnih lica porasla je za 24,9% i iznosi 674,2 milijarde dinara. Zaduženost preduzetnika je povećana za 17,9%, čime je dostigla visinu od 36 milijardi dinara, dok je a zaduženost stanovništva porasla svega 6% i iznosi 312,6 milijardi dinara. Prema vrstama bankarskih kredita stanovništvu, najveći rast zabeležili su stambeni i poljoprivredni, a najveći pad potrošački krediti.

DOZVOLA ZA RAD DRUŠTVU ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOM «SOCIETE GENERALE PENZIJE»

20. jun 2008.

Narodna banka Srbije izdala je dozvolu za rad Društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom «Societe Generale Penzije», čiji su osnivači „Societe Generale Banka Srbija“ a.d. Beograd i «SOGECAP, Societe anonyme d’assurance sur la vie et de capitalisation», Pariz. Izdavanjem ove, devete po redu, dozvole za rad, građani će dobiti širi spektar mogućnosti za ovaj vid štednje za starost, a takva akumulacija sredstava omogućiće i dalji razvoj finansijskog tržišta u Srbiji.
Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom «Societe Generale Penzije» biće prvo društvo koje će organizovati dva dobrovoljna penzijska fonda, «Societe Generale Štednju» i «Societe Generale Ekvilibrio», koji će se razlikovati po stepenu konzervativnosti ulaganja. «Societe Generale Štednja» će biti okrenuta konzervativnijim, a «Societe Generale Ekvilibrio» umereno konzervativnim investitorima.
Investicijom u osnivanje dobrovoljnih penzijskih fondova, vrednom 1,5 miliona evra, grupa «Societe Generale» jača svoju poziciju na srpskom tržištu na kome je prisutna još od 1977. godine kada je otvorila predstavništvo u Beogradu. Tokom 1991. godine osnivana je «Societe Generale Yugoslav Bank», prva banka u zemlji sa većinskim stranim kapitalom. Od tada banka nudi svoje usluge korporativnim klijentima, a od 2001. donosi i stratešku odluku o proširenju svojih aktivnosti na rad sa fizičkim licima. Osnivanjem «SOGELEASE Srbija» ova grupa započinje poslovne aktivnosti I u domenu lizing usluga.
Inače, osnivanje «Societe Generale» grupe datira još iz 1864. godine i ona je danas prisutna u 90 zemalja, sa više od 500 filijala širom sveta, 92.000 zaposlenih i preko 15 miliona klijenata.
izvor:www.nbs.yu

BESPOVRATNA PODRŠKA ZA RAZVOJ KONKURENTNOSTI MSPP

18. jun 2008.

U okviru programa bespovratne finasijske podrške za rast konkurentnosti MSP, Republička Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva potpisala je 17. juna 2008. godine, ugovore sa 306 firmi, ukupne vrednosti 1 milion EUR. Cilj projekta je unapredđenje poslovanje već postojećih MSP čime bi se omogućilo otvaranje novih radnih mesta, povećanje konkurentnosti i ravnomerniji regionalni razvoj.
Prema rečima direktora Agencije, Dejana Jovanovića, više od 70% sredstava je namenjeno uvođenju novih sistema kvaliteta i sertifikacije u MSP, dok je ostatak dodeljen za istraživanje tržišta, unapređenje postojećih i razvoj novih proizvoda i usluga, usavršavanje i razvoj informacionog sistema, dizajniranje proizvoda,pronalaženje poslovnih partnera i investitora, kao i za poboljšanje organizacione strukture. Projekti za koje su sredstva odobrena trebalo bi da budu završeni do kraja godine, a država će potom firmama refundirati 50% troškova za konsultantske usluge, čime će se izbeći nenamensko korišćenje sredstava. Za bespovratna sredstva najviše se prijavilo MSP iz oblasti proizvodnje, čak 65%, dok se ostala mala i srednja preduzeća bave uslugama, poljoprivredom i građevinarstvom.

BUĐŽET USLOVLJAVA MONETARNU POLITIKU

18. jun 2008.

Prema izjavi guvernera Narodne banke Srbije, Radovana Jelašića, jačanje dinara nije dovoljan uslov za smanjenje restriktivnosti monetarne politike. Da bi Monetarni odbor NBS doneo nove mere kojima će se smanjiti restriktivnost monetrane politike, potrebno je da se vidi kako će izgledati nova vlada i kako će se troštiti budžetska sredstva. NBS očekuje kretanje budžetskih rashoda u okvirima usvojenim bužetom za ovu godinu a kojim je predviđena inflacija od 6,5 odsto na godišnjem nivou. Nova vlada, prema njegovim rečima, odmah mora da započne neophodne ekonomske reforme, jer odlaganja reformi donosi veće troškove u suzbijanju inflacije.

NOVA DOZVOLA ZA ORGANIZOVANJE DOBROVOLJNOG PENZIJSKOG FONDA

17. jun 2008.

Narodna banka Srbije izdala je dozvolu za rad i dozvolu za organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom „HYPO“ AD, Društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom iz Beograda, čiji je osnivač „Hypo – Alpe -Adria - Bank“ AD Beograd. Izdavanjem ove, osme po redu, dozvole društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima povećava se konkurencija i stvaraju povoljniji uslovi za ulaganje građana u dobrovoljne penzijske fondove.
Reč je o novom učesniku na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova u našoj zemlji, sa značajnim iskustvom u pružanju finansijskih usluga uopšte. Hypo Alpe Adria posluje u Srbiji od kraja 2002. godine, kao deo Hypo Alpe-Adria-Bank International AG Klagenfurt, finansijske ustanove osnovane 1896. godine, koja je prvobitno delovala samo u Austriji. Poslednjih godina Hypo Group Alpe Adria je krenula u prodor na međunarodno tržište, uglavnom jugoistočne Evrope, da bi u 2006. godini imala 1.200.000 klijenata u  dvanaest zemalja.
Na srpsko tržište najpre je ušla lizing kompanija Hypo Alpe-Adria-Leasing d.o.o. Beograd, zatim se lizingu pridružila i Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd. U junu 2004. godine počela je da posluje i najmlađa kompanija u sastavu grupe, Hypo Alpe-Adria Securities a.d. Beograd, koja se bavi brokersko-dilerskim poslovima.
Imajući u vidu da postoji veliko interesovanje investitora za ulaganje na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, Narodna banka Srbije očekuje da će u najskorije vreme izdati dozvolu za rad još jednoj međunarodnoj finansijskoj grupaciji, što će pospešiti još brži razvoj ovog segmenta finansijskog tržišta, koji ima jaku socijalnu dimenziju.
izvor: www.nbs.yu

18. jun 2008.

Međunarodni sajam bankarstva, opreme, usluga, osiguranja i investicija - BANK EXPO, ove godine će se održati u terminu 30.10-01.11.2008. godine.
Ova značajna manifestacija već pet godina sa velikim uspehom predstavlja mesto izlaganja usluga i proizvoda banaka, osiguravajućih kompanija i proizvođača opreme za potrebe bankarskog poslovanja, čuvanje i transport novca i vrednosti, opreme za rad sa gotovim novcem, opreme za menjačnice, opreme za elektronsko bankarstvo, opreme za automatsku identifikaciju i usluge, proizvođači digitalnih sistema, digitalnog nadzora, noćnih trezora, bankomata, automatskih menjačnica i druge prateće opreme, kao i najnovijih tehnologija i kompletnih softverskih i hardverskih rešenja namenjenih savremenom elektronskom bankarstvu.
Sajam je namenjen privrednicima, menadžerima, finansijskim ekspertima, preduzetnicim