Obrazloženje:

Tužilac Suda časti, na osnovu prijave Sektora tržišne inspekcije pokrenuo je postupak protiv okrivljenog privrednog subjekta zato što nije postupio po nalogu tržišnog inspektora koji mu je naložio da se izjasni po prijavi građana, tako što ga je pozvao da određenog dana u određeno vreme dođe u kancelariju u prostorijama inspekcije, na koji poziv se nije odazvao, izostanak nije opravdao, niti je dostavio  pisanu izjavu.

U postupku pred Sudom časti punomoćnik okrivljenog pravdao je neodazivanje na poziv inspekcije time da se neplanirano zadržao u sudu toga dana i da nije stigao u zakazano vreme da dođe kod inspektora ali da kad je došao, inspektora nije bilo, da inspektora nije mogao da sačeka jer je žurio u drugi sud, na ranije zakazana ročišta.

Sud nije prihvatio navode u odbrani okrivljenog jer je u postupku na nesumljiv način utvrdio da je insekcijska kontrola  kod okrivljenog obavljena 31.05.2006. godine a po prijavi oštećenog da mu je odbijena opravdana reklamacije izjavljena na kupljeni mobilni telefon, i da od tog dana pa do 10.07.2006. godine, kada je predstavnik okrivljenog trbalo da dođe u inspekciju radi davanja izjave, okrivljeni nije ni na koji način sarađivao, odnosno nije se izjasnio ni pismeno, ni usmenao na poziv inspektora, niti je opravdao takvo postupanje.

Ovakvo ponašanje okrivljenog je suprotno članu 70. Kodeksa poslovne etike, kojim se propisuje obaveza privrednog subjekta da sarađuje sa nadležnim organima i preduzima mere kako bi se utvrdilo da li su zaposleni ili članovi njegovih organa učinili povredu zakona, pa je na osnovu navedenog Sud časti našao da su se u radnjama okrivljenog stekla obeležja povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, te ga je oglasio krivim i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.

Obrazloženje:

Okrivljeni je od oštećene kao korisnika usluge, primio radi hemijskog čišćenja tri tepiha i jednu stazu na kojima nije bilo deklaracije o sirovinskom sastavu i načinu održavanja, a za koje je bio u uverenju da su izrađeni od materijala koji može hemijski da se tretira.

Nakon hemijskog čišćenja tepisi su se deformisali tako što su postali grbavi i neupotrebljivi.

Okrivljeni se u postupku pred Sudom, branio tako što je isticao da na tepisima nije bilo deklaracije; da rukovođen dugogodišnjim iskustvom, smatrao je da se tepisi mogu hemijski trtirati i da on nije kriv zbog deformisanja tepiha već proizvođač, pri čemu je posebno ukazao da je pokušao da reši reklamaciju oštećene na taj način što je zajedno sa njom otišao u fabriku koja je proizvela tepihe, ali da direktor fabrike nije hteo sa njim da razgovara.

Sud je cenio navode u odbrani okrivljenog da je tepihe primio na čišćenje bez deklaracije i uputstva o održavanju ali i to da ista okolnost ne isključuje odgovornosti okrivljenog zato što u reversu koji je dao oštećenoj prilikom preuzimanja tepiha, nije konstatovao da je tepihe primio bez deklaracije, odnosno nije konstatovao upozorenje koje je dao oštećenoj, na moguće posledice takvog tretmana.

Kako je okrivljeni bio dužan da upozori oštećenu na moguće posledice trtmana bez pouzdanog znanja od kog materijala su tepisi i postava tepiha izrađeni i da ovo upozorenje unese u revers koji je predao oštećenoj prilikom prijema tepiha, kako bi se obezbedio od eventualnih posledica ako dođe do oštećenja i pored postupanja po pravilima struke, zanata i stečenom iskustvu, što okrivljeni nije učinio, to ga je Sud časti oglasio krivim i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.

Obrazloženje:

Na osnovu navoda u prijavi tržišnog inspektora da okrivljeni nije prodavao motorno gorivo dana 29.04. 2006. godine na svojoj benziskoj pumpi, zbog tehničke kontrole aparata i da tom prilikom nije istakao obaveštenje, niti je drugim dokazima mogao da uveri inspektora da je to stvarni razlog obustave točenja goriva , tužilac Suda časti pokrenuo je postupak protiv okrivljenog.

Okrivljeni se pred Sudom branio, da spornog dana nije prodavao motorno gorivo zbog servisiranja aparata ali da nije istakao obaveštenje na benzinskoj pumpi iz razloga što je zadužio zaposlene (kojih kako smatra ima dovoljan broj) da o tome baveštavaju potencijalne potrošače. 

Sud je na osnovu priznanja okrivljenog i izvedenih dokaza utvrdio da okrivljeni nije obavestio potencijalne potrošača na nedvosmislen, način isticanjem obaveštenja na prodajnom objektu, koje bi bilo dostupno svim potencijalnim potrošačima, o razlozima zbog kojih ne prodaje gorivo, odnosno obaveštenje o vremenu kada će nastaviti sa prodajom motornog goriva.

Na osnovu navedenog Sud je našao da je okrivljeni doveo u zabludu potrošače u pogledu rada svog prodajnog objekta, izložio ih maltretiranju i nepotrebnom gubljenju vremena i stvorio sumnju i pometnju o razlozima obustave prodaje goriva, o čemu svedoče i podnete pijave tri potrošača kojima je na istoj pumpi saopšteno od strane zaposlenih da se gorivo ne prodaje jer se očekuje nova cena, pa je okrivljenog oglasio krivim za učinjenu povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.

Obrazloženje:

Protiv okrivljenog privrednog društva pokrenut je postupak zbog toga što je obavljao linijski prevoz putnika autobusom na relaciji Obrenovac-Beograd-Obrenovac, bez važećeg i overenog cenovnika.

Okrivljeno privredno društvo u svojoj odbrani navelo je da je vozač  autobusa, spornog dana, u obavljanju linijskog prevoza putnika posedovao odštampane autobuske karte sa tačno naznačenim relacijama i upisanim cenama prevoza, a koje su utvrđene važećim cenovnikom. Nije sporilo da vozač nije imao overen cenovnik usluga prevoza, ali je istakao da su cene prevoza bile naznačene u oštampanim kartama, pa da su na taj način bile dostupne svim korisnicima usluga, te smatra da povredu koja mu se stavlja na teret nije izvršio.

Nakon sprovedenog dokaznog postupka, Sud je na nesumljiv način utvrdio da je okrivljeni delatnost odobrenu rešenjem nadležnog Ministarstva, međumesni linijski prevoz putnika, obavljao bez važećeg, overenog i vidno istaknutog cenovnika, te cene prevoza na određenim relacijama koje okrivljeni pruža, nisu bile dostupne svim korisnicima usluga. Činjenica da su podaci o ceni prevoza bili upisani na kartama koje su korisnici usluge kupovali, ostala je bez uticaja na odluku Suda, jer su sve karte koje je vozač posedovao, imale istu cenu od 100,00 dinara, nezavisno od dužine relacije na kojoj se usluga prevoza pruža.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, Sud je primenom člana 55. Kodeksa poslovne etike našao da je okrivljeni bio dužan da učini preciznu, jasnu i istinitu ponudu usluga u odnosu na cenu i druge osobenosti (relacija), odnosno da poseduje overen i važeći cenovnik vidno istaknut, što on nije učinio pa je oglašen odgovornim i izrečena mu odgovarajuća mera društvene discipline.

Obrazloženje:

Tužilac Suda časti optužnim predlogom stavio je okrivljenom na teret da je učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala na taj način što, posle prijema reklamacije izjavljene na ispravnost aparata "Sony" risivera STR DB 790 B, od strane oštećenog u garantnom roku, nije izdao pisani dokaz da li je reklamaciju rešio.

Na  osnovu izvedenih dokaza utvrđen je kao nesporan činjenični opis iz optužnog predloga, odnosno da okrivljeni posle izvršene popravke aparata, po reklamaciji oštećenog nije izdao potvrdu o izvršenoj popravci, odnosno nije uneo datum prijema i datum popravke, opis popravke i spisak ugrađenih delova ili da aparat nije popravljan ukoliko je ispravan, ime servisera i to sve overio potpisom i pečatom, što je kao obaveza servisera, bilo navedeno i u garantnom listu, pod uslovom da se popravka vrši u garantnom roku.

Sud je posebno cenio okolnost da je ne izdavanjem potvrde o servisiranju odnosno ne konstatovanjem navedenih podataka o popravkama izvršenim u garantnom roku, okrivljeni onemogućio da se vide i utvrde okolnosti popravke aparata i druga prava oštećenog kao što je pravo na produženje garancije za onoliko dana koliko je popravka trajala, za ostvarenje kog prava je preduslov da serviser istu upiše u poseban dodatak garantnom listu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Sud je našao da je okrivljeni učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala i okrivljenog oglasio odgovornim i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.

Obrazloženje:

Na osnovu prijave tržišnog inspektora, pokrenut je postupak pred Sudom časti zbog toga što je okrivljeni odbio da proda oštećenom-kupcu, benzin po regularnoj ceni, i to u dva navrata istog dana, objašnjavajući da se vrši istakanje goriva, kojom prilikom je stavio natpis ispred pumpe, »isporuka goriva».

Okrivljeni je u svojoj odbrani naveo da je isključivi razlog uskraćivanja prodaje robe kupcu pretakanje goriva i istovar druge robe, jer prema propisima kojima se reguliše manipulacija sa eksplozivnim i zapaljivim materijama, zabranjeno je prisustvo neovlašćenih lica na mestu istovara, uključujući i eventualne kupce.

Sud je u toku postupka, kao nesporno, utvrdio da je došlo do prekida u radu benzinske stanice okrivljenog, koje je počelo u 16 časova i da je oštećenom uskraćena prodaja benzina prvi put oko 19 časova, kada mu je saopšteno da dođe za dva sata kada će istovar biti završen. Posle dva sata oštećeni je ponovo, dobio odgovor da istovar nije završen, mada na prostoru oko benzinske stanice nije bilo cisterni sa gorivom i drugih vozila za istovar, odnosno pod utovarom.

Sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja ocenio da je istovar robe trajao neuobičajeno dugo za redovne prilike (više od pet sati), pa nije prihvatio odbranu okrivljenog, već je ceneći i dodatnu činjenicu koja je nesporno utvrđena, da je okrivljeni očekivao povećanje cena benzina i drugih naftinih derivata, što objašnjava uzročno posledičnu vezu između navedene činjenice i i neuobičajeno dugog trajanja istovara, utvrdio da je okrivljeni odbio da proda benzin kupcu po regularnoj ceni, u dva navrata istog dana, bez opravdanog razloga. Sud je posebno cenio da je okrivljeni oštećenog izložio maltretiranju i gubljenju vremena pa ga je oglasio krivim zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala iz oblasti pružanja trgovinskih usluga i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.

Obrazloženje:

Na osnovu prijave inspektora drumskog saobraćaja, tužilac Suda časti pokrenuo je postpak protiv auto taksi prevoznika zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala zbog toga što je nakon izvršene usluge taksi prevoza, a na zahtev stranke, napisao račun na obrascu računa drugog taksi prevoznika i naplatio veći iznos za taksi uslugu od propisanog.

U postupku pred Sudom časti okrivljeni se branio tako što je isticao da je pozajmio od kolege račun-blok jer nije imao svoj i na njemu napisao podatke o izvršenoj usluzi taksi prevoza.

Nije osporavao da je naplatio više od propisane cene za uslugu, ali objasnio je, da je to uradio jer je krenuo u drugi deo grada od onoga u koji je stranka htela, verovatno zato što je radio aparat u kolima bio uključen, pa nije čuo naziv ulice.

Sud časti je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je okrivljeni na obrascu računa na kome su bili ime i adresa drugog taksi prevoznika upisao cenu usluge koja je bila znatno viša od propisane i tako popunjen račun izdao stranci kao ispravan i da je stranku, povodom primedbe da je taksimetar otkucao veći iznos od uobičajenog, u toku vožnje ubeđivao da su taksi usluge poskupele.

Sud časti je našao da su se u radnjama okrivljenog stekla obeležja povreda dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala iz oblasti pružanja taksi usluga, oglasio ga krivim i izrekao mu odgovarajuću meru društvene discipline.

Obrazloženje:

Optužnim predlogom tužioca Suda časti okrivljenom privrednom društvu za promet tečnim naftnim gasom, stavljeno je na teret da su zaposleni kod istog na gasnoj pumpi, utočili u vozilo oštećenog veću količinu gasa od količine koja prema zapremini boce, po atestu, može da stane.

Okrivljeni nije sporio količinu utočenog gasa kao ni visinu naplaćene cene smatrajući da je tolika količina stvarno i prodata jer, tvrdio je da su aparati na pumpi ispravni, da se redovno kontrolišu, da su baždareni sa važnošću do kraja kalendarske godine, a veću količinu utočenog gasa od zapremine boce objasnio tehničkim karateristikama utakanja goriva i predložio da Sud odbaci optužni predlog a oštećenog pozivao na besplatanu obuku radi upoznavanja navedenih karakteristika gasa. 

Sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je okrivljeni naplatio kao da je utočio u rezervoar automobila oštećenog veću količinu tečnog gasa od količine koja je po atestu previđena da stane u bocu automobila, što ni okrivljeni nije sporio i da okrivljeni na svojoj gasnoj pumpi nije imao menzuru-etalon za proveru istočene količine goriva-gasa, te da je na taj način onemogućio oštećenog  da izvrši proveru stvarno utočene količine gasa, pa je Sud iz tih razloga našao da je okrivljeni učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala iz oblasti prometa roba i usluga okrivljenog oglasio krivim i izrekao mu odgovarajući meru društvene discipline.