Kreditna podrška razvoju privatnog biznisa

Kreditiranje poljoprivrede

Kreditiranje izvoza

Porez na dodatu vrednost (PDV)

Poreski propisi i poreski kalendar

Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2008. godinu, sa projekcijama za 2009. i 2010. godinu

Internet provajderi

Fiskalne kase 

Strategija povećanja izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine

OKRUGLI STO O ISKUSTVIMA U KORIŠĆENJU  LINUKSA

U Privrednoj komori Beograda održan je 31.januara 2006. okrugli sto „Iskustva u korišćenju Linuksa u razvoju informacionih sistema preduzeća i privrednih komora“, koji su organizovali Društvo za informatiku Srbije, Privredna  komora Srbije - Centar za informatiku i Privredna komora Beograda - Udruženje informatičke delatnosti.

Linuks, operativni sistem nastao je 90-tih godina prošlog veka kako bi se podstakao razvoj i unapredila konkurencija u produkciji softvera. Danas, 15 godina kasnije svuda u svetu softveri zasnovani na „otvorenom kodu“ («Open source») imaju sve više korisnika u preduzećima, bankama, školama, fakultetima i upravi. Prednosti Linuksa su pre svega u otvorenosti za sopstveni razvoj kod korisnika u skladu sa specifičnim zahtevima primene i naročito u visokoj pouzdanosti, bezbednosti, skalabilnosti uz znatno manja ulaganja u razvoj informacionih sistema. Izlaganja poznatih stručnjaka, sa iskustvom u primeni LINUX-a, potvrdila su ocenu o prednosti Linux-a, kako stručne, tako i ekonomske, za orijentaciju na primenu ove platforme za izgradnju informacionih sistema i računarskih mreža i posebno pouzdane podrške Internetu i njegovim servisima.

Uvodna izlaganja su podneli: mr. Aca Aleksić-Privredna komora Srbije, Vesna Pudar-Privredna komora Beograda, Bojan Jovanović-FON, dr Stanislav Polić-ICTT, Boško Radivojević-EUnet, Marko Uskoković-ETF, mr Svetislav Pantić-RPK Niš i Siniša Trumić-INFORMATIKA a.d. Moderator razgovora je bio Nikola Marković iz Društva za informatiku Srbije. Uvodničari su govorili o karakteristikama i prednostima operativnog sistema Linuks i softvera „otvorenog koda“, potrebnoj kritičnoj masi znanja stručnjaka ICT svih profila, obuci korisnika, ekonomičnosti primena aplikacija pod Linuksom i raspoloživosti Linuks aplikacija na tržištu u Srbiji.

Istaknuta je velika zastupljenost operativnog sistema Linuks na web serverima u svetu oko 60%, kao i u organima državne uprave zemalja Evropske unije. Posebno je naglašena pogodnost korišćenja Open source rešenja za zemlje u razvoju, prvenstveno sa stanovišta troškova, pošto je procena je da se korišćenjem Open Office paketa, štedi oko 60-70% sredstava, a da se za oko 80% smanjuje piraterija. Najveći troškovi pri korišćenju Open source rešenja su troškovi edukacije, instalacije i migracije.

Prema ICTT (Information Communication Technology Tower), u narednih 5 godina, će oko 50% svetskog tržišta biti obuhvaćeno Open source softverom, dok će u "middleware" rešenjima u naredne dve godine učestvovati sa oko 25%. Lokalizacija programa je mnogo jednostavnija. Kao primer, može da posluži činjenica da je za dve nedelje ICTT tim od četrdesetak Linuks entuzijasta izvršio lokalizaciju Open Office-a na ćirilicu radeći praktično non-stop.

"Prezentacija DIS ICTT"

Računski centar Univerziteta u Beogradu na svojim serverima, od ukupno 50, na 47 ima instaliran Linuks. Takođe razvija i sopstveno rešenje za Linuks platformu InSANE (Integrated Secure Authentication Network Environment), dok u okviru Edukacionog centra Računskog centra ETF-a postoji LITA (Linux IT Academy) koja obrazuje IT kadrove za rad na platformi Linuks za koje postoji četiri nivoa kurseva (za korisnike, za administratore, specijalistički i ekspertski).

"Prezentacija RC ETF"

Jedan od naših najvećih IT sistem integratora "Informatika a.d." već se više decenija bavi Open source athitekturom. Iz svoje ponude računarske opreme ističe ponudu hardvera DELL sa instaliranim operativnim sistemom Red Hat Linuks i njegov način eksploatacije od strane korisnika.

"Prezentacija INFORMATIKA"

U Regionalnoj privrednoj komori Niša su zastupljena rešenja bazirana na Linuks platformi, počev od 4 Apache servera (Internet, e-mail, ...), 4 MySQL baze podataka, jedne PostgreSQL baze podataka, pa do klijenata sa OpenOffice rešenjem koji čine oko polovine klijentskih platformi.

"Prezentacija RPK NIS"

Jedan od vodećih provajdera u našoj zemlji, EUNET, je potpuno prešao na platformu Linuksa.

Učesnici okruglog stola su konstatovali da i u našoj sredini postoje velike mogućnosti a i potrebe za primene softvera „otvorenog koda“. Prikazana su iskustva u primenama Linuksa u upravljanju na serverima, obradi teksta, obradi grafike, vođenju knjigovodstva, obračunu plata, elektronskoj pošti, zaštiti i nizu drugih aplikacija. Jedan od primera možete pogledati na www.cores.co.yu .

U zaključcima sa okruglog stola je konstatovano da su u odnosu na svetske trendove, domaća iskustva u primeni Linuksa i softvera „otvorenog koda“ veoma skromna, da je prisutan nedostatak kadrova, da u obrazovnom sistemu nema mesta koje odgovara Linuks pogodnostima za primenu i, takođe, da se o ostvarenim rezultatima nedovoljno zna. Broj osposobljenih stručnjaka je veoma mali za primene Linuksa. Tek sada FON i ETF čine značajnija programska usklađivanja u obrazovanju za Linuks.

Linuks je zbog nižih troškova uvođenja veoma pogodan za mala i srednja preduzeća koja inače imaju vrlo oskudna sredstva za razvoj informacionih sistema.

Sa skupa je preporučeno preduzećima a i privrednim komorama, da razmotre mogućnosti koje nude primene Linuksa i softveri otvorenog koda i da ih prema potrebi, primene i u razvoju svojih informacionih sistema. Preduzećima koja se bave proizvodnjom softvera preporučeno je da razmotre mogućnost organizacije portala sa ponudom «aplikativnog outsourcinga», kao bi se održao kvalitet aplikacija koje bi oni izradili i održavali za mala i srednja preduzeća. To bi bilo veoma ekonomično i premostilo bi probleme sadašnjeg stanja nedovoljnog broja stručnjaka projektanata, programera  i administratora i nedostatka odgovarajuće ponude potrebnih aplikacija pod Linuksom za privredu. No ova preporuka nije realna dugoročnije gledano, ako obrazovne institucije, odnosno matični fakulteti ETF, FON i PMF ne budu pripremali stručnjake za Linuks, što je skup istakao da je od posebne važnosti.

Dopunske informacije zainteresovani mogu dobiti na sajtovima:
www.open.itworld.com, www.linux.org.yu,  www.linuxserbia.com, www.linuxo.org, www.ict-tower.com,    www.dis.org.yu, www.etf.bg.ac.yu, www.kombeg.org.yu, www.fon.bg.ac.yu.....