Kreditna podrška razvoju privatnog biznisa

Kreditiranje poljoprivrede

Kreditiranje izvoza

Porez na dodatu vrednost (PDV)

Poreski propisi i poreski kalendar

Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2008. godinu, sa projekcijama za 2009. i 2010. godinu

Internet provajderi

Fiskalne kase 

Strategija povećanja izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine

POREZ NA DODATU VREDNOST
- PITANJA I ODGOVORI -

TURIZAM

1. Pitanje:
   Ustanova prodaje dobra i usluge smeštaja i ishrane u svom odmaralištu na Kopaoniku i prima avansne uplate od pravnih i fizičkih lica na 4 ili 5 rata. Da li za svaku avansnu uplatu treba izdati račun?
   Оdgovor:
   U članu 42. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je da je obveznik PDV dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. Obaveza izdavanja računa postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje), s tim da se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV.
   Iz prethodno navedenog proizilazi da je obaveza ustanove, koja prodaje dobra i usluge smeštaja u svom odmaralištu, da za svaku avansnu uplatu izda račun za avansno plaćanje u kome je iskazan i pripadajući porez na dodatu vrednost. Prilikom prodaje dobara i pružanja usluga potrebno je izdati konačan račun u kome se iskazuje ukupan iznos naknade za izvršen promet dobara i usluga i isti umanjuje za iznos avansnog plaćanja, a iznos PDV koji je obračunat na ukupan iznos naknade umanjuje za iznos PDV koji je obračunat na iznos avansnog plaćanja.
   Kada se račun izdaje licu koje je obveznik poreza na dodatu vrednost račun obavezno mora da sadrži podatke propisane članom 42. stav 3. Zakona. Ako se račun izdaje licu koje nije obveznik PDV u skladu sa Zakonom, što će kod Vas u većini slučajeva biti slučaj kada su korisnici usluga smeštaja fizička lica, račun ne sadrži podatke propisane članom 42. stav 3. tačka 3. Zakona.
   Napomena:
   Usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima oporezuju se po posebnoj stopi od 8%, a poreski obveznik koji je imao izdatke za ove usluge, odnosno kome su ove usluge pružene, nema pravo na odbitak prethodnog poreza, u skladu sa članom 29. stav 1. tačka 4. Zakona.

2. Pitanje:
   Ugostiteljska radnja, u skladu sa članom 47. Zakona o porezu na promet (obveznik je poreza na dohodak građana - na prihode od samostalne trgovinske i ugostiteljske delatnosti) nabavlja proizvode sa porezom. Šta činiti za nabavke sa porezom izvršene do 31.12.2004. godine, koji je u fakturi plaćen dobavljaču?
   Da li se prilikom prodaje tih zaliha od 1.01.2005.godine zaračunava PDV?
   Odgovor:
   Sve isporuke dobara od 1.01.2005.godine, koje vrši obveznik PDV, podležu PDV (osim isporuka koje su oslobođene, u skladu sa Zakonom).
   Prema tome, nije bitno, u navedenom slučaju, što je porez plaćen prilikom nabavke u 2004.godini, taj porez se ne može od 1.01.2005. godine smatrati prethodnim porezom i taj plaćeni porez ne može se koristiti za umanjenje PDV, koji se obračunava na isporuke dobara od 1.01.2005.godine.
   
   
3. Pitanje:
   Preduzeće ima restoran zatvorenog tipa. Zaposleni koriste sve vrste obroka. Kakva je obaveza preduzeća po pitanju PDV?
   Ovo preduzeće poseduje i samački hotel. Da li na usluge plaća PDV po ovom osnovu?
   Odgovor:
   Kada se radi o restoranu zatvorenog tipa, konzumiranje jela i pića u istom smatraće se oporezivom uslugom ukoliko se vrši uz naknadu, tj. oporezivaće se kao prodaja jela i pića za konzumaciju na licu mesta. Ukoliko se radi o davanju bez naknade, takođe se obračunava PDV, ali u skladu sa članom 5. stav 4. tač.2) Zakona, a poreska osnovica će biti cena koštanja proizvedenog obroka u trenutku prometa  ili cena nabavke, ako se radi o davanju sokova, pića i sl.
   Smatramo da isti tretman imaju i usluge smeštaja zaposlenih u samačkim hotelima.
   U oba slučaja obveznik ima mogućnost odbitka prethodnog poreza.

4. Pitanje:
   Da li usluge koje pružaju vojni hoteli koji nisu komercijalnog tipa, jer u njima žive izbeglice, podležu posebnom PDV od 8%?
   Odgovor:
   Članom 23. stav 2. tačka 11. Zakona propisano je da su  usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima u sistemu PDV i da se oporezuju po posebnoj stopi od 8%. Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV («Sl. Glasnik RS», br.108/04), članom 11. je propisano da se pod uslugama u ovim objektima smatra samo usluga prenoćišta, ako su ti objekti razvrstani u kategorije u skladu sa propisima kojima se uređuje obavljanje turističke i ugostiteljske delatnosti. Ako se ne radi o kategorizovanim objektima, onda se usluge smeštaja oporezuju sa 18%.
   Prema tome, ako je vojni hotel kategorizovan na navedeni način i ako izbeglicama naplaćujete usluge prenoćišta, onda postoji obaveza obračunavanja PDV po stopi od 8%, a ako nije kategorizovan, onda se obračunava PDV po 18%. Ako se radi o smeštaju bez naknade, tada se oporezivanje vrši u skladu sa članom 5. stav 4. tačka 2. Zakona.

5. Pitanje:
   Radnik ide na službeni put. Turistička agencija nam fakturiše usluge prevoza i hotelskog smeštaja. Kod obračuna putnog naloga koje su obaveze preduzeća?
   Odgovor:
   Ako se radi o uslugama koje fakturiše turistička agencija, koja je u posebnom postupku oporezivanja u skladu sa članom 35. Zakona, tada ista na računu ne iskazuje PDV za usluge koje je pružila.
   Prema tome, troškove službenog puta zaposlenog tretirate kao trošak poslovanja. Ako je, pak, u pitanju agencija koja ima sopstveni prevoz i sopstvene smeštajne kapacitete, tada na fakturi iskazuje PDV. PDV plaćen po ovom putnom nalogu je trošak poslovanja, kao i svi ostali troškovi nastali po tom putnom nalogu, ali se taj porez ne može iskoristiti kao prethodni porez.

6. Pitanje:
   Kakav tertman imaju turističke agencije po pitanju prava na odbitak prethodnog poreza za račune koji nisu vezani za turistički aranžman (prateće usluge, kao na primer nabavka opreme za štampanje turističkih kataloga)?
   Odgovor:
   Turistička agencija ima pravo da od PDV obračunatog na svoju proviziju u poreskom periodu umanji dugovani PDV za prethodni porez po računima dobavljača – obveznika za objekte, opremu, materijal, zakup, troškove telefona, interneta i kablovske televizije i druga dobra i usluge, u slučaju da su ispunjeni svi uslovi iz člana 28. Zakona o PDV.
   Međutim, turistička agencija u skladu sa čl. 35. stav 7. Zakona o PDV, ne može da iskazuje PDV u računima ili drugim dokumentima i nema pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu prethodnih turističkih usluga koje su joj iskazane u računu.

7. Pitanje:
   Da li se i kako plaća PDV ako turistička agencija ima svoj hotel, autobus i dr., a kakva je situacija u slučaju kada za te usluge agencija plaća drugom pravnom licu (hotelu)?
   Odgovor:
   U prvom slučaju, kada turistička agencija vrši usluge sopstvenim sredstvima, tada se poreska osnovica ne utvrđuje na način propisan čl. 35. Zakona o PDV i na njih se ne odnosi zabrana iskazivanja PDV u računima i odbitka prethodnog poreza. Ona ima pravo da odbije prethodni porez u celini ako ispunjava sve uslove propisane u čl. 28. Zakona o PDV, a nema pravo na odbitak prethodnog poreza za dobra i usluge iz čl. 29. stav 1. Zakona o PDV (putnički automobili, plovni objekti, gorivo i potrošni materijal, reprezentacije, umetnička dela, ukrasni delovi za prostorije, i dr.).
   Međutim, ako turistička agencija koristi putničke automobile, plovne objekte, rezervne delove, gorivo i potrošni materijal za prevoz putnika ili iznajmljivanje putnicima, ima pravo, u skladu sa čl. 29. stav 2. Zakona o PDV, na odbitak prethodnog poreza.

8. Pitanje:
   Da li se plaća PDV na usluge pružene stranim turistima u našoj zemlji , a da li ako su te usluge izvršene u Crnoj Gori?
   Odgovor:
   Mesto vršenja jedinstvene turističke usluge je mesto u kojem turistička agencija obavlja delatnost, a ako agencija delatnost obavlja preko poslovne jedinice, mestom prometa smatra se mesto poslovne jedinice.
   Dakle, turistička agencija sa sedištem u RS obračunava PDV, bez obzira na to da li su kupci domaća ili strana lica i  da li je putovanje obavljeno u RS ili u RCG.
   Ako turistička agencija čije je sedište u RS ima poslovnu jedinicu u CG, onda se na turističke usluge, koje izvrši ta poslovna jedinica, ne obračunava PDV, jer mesto izvršenja usluge nije u RS.

9. Pitanje:
   Da li se plaća PDV na aranžmane kada se domaći turisti vode u inostranstvo?
   Odgovor:
   Da, plaća se PDV ukoliko turistička agencija ima sedište u RS i nevažno je da li je putovanje obavljeno u zemlji ili inostranstvu.
   Naime, mesto izvršenja jedinstvene turističke usluge se određuje prema mestu gde je sedište turističke agencije, a ne prema mestu putovanja ili boravka turista.

10. Pitanje:
    Koji je poreski period za koji se obračunava  i plaća PDV i kakve su obaveze evidencije za agenciju?
    Odgovor:
    PDV se obračunava i plaća putem podnošenja poreske  prijave nadležnom poreskom organu na obrascu PPPDV, u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda. Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20 miliona dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20 miliona dinara.
    Poreski period je kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20 miliona dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20 miliona dinara.
    Podatak o visini prometa uzima se sa rednih brojeva 2.3. i 2.4. iz evidencione prijave obrasca EPPDV, koji je poreski obveznik podneo Poreskoj upravi do 30. 9. 2004. godine za evidentiranje u sistem PDV od 1.1.2005. godine.
    Prema tome, svaki poreski obveznik koji se prijavio u sistem PDV sam će, na osnovu podataka iz evidencione prijave, utvrditi da li će PDV plaćati za svaki kalendarski mesec ili tromesečje.

11. Pitanje:
    Kakav je status turističkih agencija koje su mali preski obveznici, imaju mali promet i koje prodaju aranžmane drugih organizatora putovanja?
    Odgovor:
    Turističke agencije koje su mali poreski obveznici i koje nisu prijavljene u sistem PDV, nemaju pravo iskazivanja PDV u računima i drugim dokumentima, nemaju pravo na odbitak prethodnog poreza i nisu dužne da vode evidenciju PDV propisanu zakonom.
    Dakle, na proviziju po osnovu prodaje turističkih aranžmana drugih organizatora putovanja ove agencije nisu obveznici PDV.

12. Pitanje:
    Kakav tretman ima strana agencija koja koristi sve usluge u našoj zemlji na koje je PDV plaćen (autobus, hrana, vodič, ulaznice i dr.)?
    Odgovor:
    Ukoliko domaća turistička agencija vrši određene turističke usluge stranoj turističkoj agenciji, ona za izvršene usluge ispostavlja račun sa obračunatim PDV, a PDV koji je obračunat od dobavljača u zemlji ima pravo da iskaže kao prethodni porez.

13. Pitanje:
    Da li se plaća PDV u slučaju kada je korisnik turističke usluge strano lice, sa boravkom na teritoriji Republike Srbije i kada je plaćanje izvršeno na našem deviznom računu?
    Odgovor:
    U skladu sa članom 12 stav 1. i 2. Zakona o PDV, mesto vršenja jedinstvene turističke usluge je mesto u kome turistička agencija obavlja svoju delatnost (a ne mesto u kome je ta usluga izvršena), a ako se promet usluge vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluge smatra se mesto poslovne jedinice. Prema tome, ako turističku uslugu pruža turistička agencija čije je sedište na teritoriji Republike, ta usluga podleže PDV, bez obzira na to da li su korisnici usluge domaća ili strana lica, da li se usluga naplaćuje u dinarima ili devizama i da li je putovanje ili boravak obavljen u RS ili inostranstvu.

14. Pitanje:
    Kako se u sistemu PDV tretiraju usluge vodiča u slučaju kada je on zaposlen u agenciji, a kako kada se vodič angažuje sa strane?
    Odgovor:
    U slučaju kada je turistički vodič zaposlen u agenciji, tada on obavlja nesamostalan rad kao i svi zaposleni i tada se ne plaća PDV. Kada se angažuje vodič koji nije zaposlen u agenciji po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, takva naknada ima tretman zarade i ne podleže obračunu PDV.
    Međutim, kada usluge turističkog vodiča vrši druga turistička agencija ili pravno lice, onda te usluge imaju tretman prethodnih turističkih usluga i ukoliko je vršilac tih usluga u sistemu PDV i na njih obračunava PDV, onda turistička agencija nema pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu prethodnih turističkih usluga iskazanih na računu.

15. Pitanje:
    Da li boravišna taksa  gosta ulazi u osnovicu za obračun PDV?
    Odgovor:
    Prema članu 17. stav 3. tačka 2. Zakona o PDV, u poresku osnovicu se ne uračunavaju iznosi koje poreski obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog lica, ako taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu.
    Dakle, boravišna taksa, saglasno ovoj odredbi, ne ulazi u osnovicu za obračun PDV, s obzirom na to da je to javni prihod koji obveznik naplaćuje i uplaćuje na propisan račun.

16. Pitanje:
    Kakav je stav prema ugostiteljstvu u sistemu PDV? Da li plaća PDV na promet dobara ili na promet usluga?
    Odgovor:
    Prema odredbi čl. 5 stav 3. tačka 5. Zakona  o PDV, prodaja jela i pića za konzumaciju na licu mesta, smatra se prometom usluga, u skladu sa ovim zakonom, na koje se obračunava PDV po stopi od 18%. Međutim, u slučaju da obveznik PDV, koji vrši ugostiteljsku delatnost, ne vrši promet na licu mesta, nego, na primer, po zahtevu građevinskog preduzeća nosi obrok na gradilište radnicima, tada se radi o prometu dobara, koji se oporezuju po čl. 4. Zakona o PDV i za koje treba na računu odvojiti dobra čiji se promet vrši po stopi od 8% (hleb, mleko...) od prometa dobara koji podleže PDV stopi od 18% (šnicla ili neko drugo jelo).

17. Pitanje:
     Na koji način će ugostiteljski objekti (hoteli, moteli,...), koji pružaju pansionske usluge razgraničiti iznose koji se odnose na usluge smeštaja - prenoćišta od onih koje se odnose na usluge pružanja ishrane (s obzirom da se prve oporezuju po stopi od 8%, a druge po stopi od 18%)?
    Odgovor:
    Prema čl. 23. Zakona o PDV, usluge smeštaja, prenoćišta u hotelima, motelima i dr. se oporezuju po stopi od 8%, a pružanje usluga jela i pića na licu mesta po stopi od 18%, obveznici PDV dužni su da na računu koji ispostavljaju za pružene usluge, odvojeno iskažu ove dve usluge sa obračunatim PDV (18% i 8%) i to na osnovu kalkulacije cena ovih usluga preuzetih iz dokumentacije obveznika.

18. Pitanje:
    Da li se odredbe člana 64. Zakona o PDV odnose i na ugostiteljska preduzeća koja imaju zalihe 31.12.2004. godine alkoholnih pića i kafe, ali koje nisu namenjene daljem prometu (na način na koji se nalaze na zalihi 31.12.2004. godine), nego se od njih, na primer za kafu, sprema kafa kao napitak, a što se u skladu sa odredbom čl. 5. stav 3. tačka 5. Zakona o PDV smatra prometom usluga ("prodaja jela i pića na konzumaciju na licu mesta").
    Odgovor:
    Mišljenje je da se obaveza popisa zatečenih zaliha alkoholnih pića, kafe i duvanskih prerađevina odnosi i na ugostiteljska preduzeća i ugostiteljske radnje, ako su obveznici PDV, jer su te zalihe namenjene daljoj prodaji, pri čemu nije od značaja u kom obliku se vrši dalja prodaja (u nepromenjenom ili promenjenom stanju, u obliku dobra ili usluge).