SRBIJA I SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

SRBIJA I SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA
-PERSPEKTIVE I IZAZOVI ČLANSTVA-

Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 19.novembra 2004.godine donela je Odluku da se podnese zahtev za članstvo u Svetsku trgovinsku organizaciju, po principu «dvostrukog koloseka », a imajući u vidu punu autonomiju spoljnotrgovinske politike Srbije.
Očekuje se da će Generalni savet STO razmotriti naš zahtev i doneti odluku o formiranju posebne Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO.

Ulazak u članstvo STO regulisan je članom 12. Sporazuma o osnivanju STO, koji predviđa da i zasebne carinske teritorije, koje poseduju punu autonomiju u vođenju spoljnotrgovinskih odnosa i u ostalim pitanjima, koji su regulisana Sporazumom o STO i multilateralnim trgovinskim sporazumima, mogu pristupiti STO. Odluku o pristupanju , nakon pregovora , donosi Ministarska konferencija dvotrećinskom većinom.

Odredbom člana 72. Ustava Republike Srbije dato je pravo Srbiji da uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

Članstvo u STO predstavlja jedan od ključnih koraka integracije zemlje u moderne međunarodne ekonomske odnose, kao i neophodan korak u procesu pridruživanja i preduslov za pristupanje Evropskoj uniji. U tom smislu, pristupanje STO predstavlja i važan element razvojne strategije zemlje u tranziciji, kao i zemalja u razvoju.

Vremenska dinamika procesa pristupanja STO u najvećoj meri zavisi od brzine sprovođenja unutrašnjih ekonomskih reformi u skladu sa pravilima STO. U načelu, proces pristupanja STO traje nekoliko godina. Kod nekih zemalja u tranziciji ovaj proces je trajao više od sedam godina (Hrvatska, Litvanija, Moldavija, Makedonija), ali su efektivni pregovori mnogo kraći i traju oko tri godine.

Glavni cilj STO je da se obezbedi da se trgovina odvija bez prepreka, u predvidivim okvirima. Središte sistema pravila STO čine specifični multeratelno dogovoreni sporazumi koji su u najvećoj meri rezultat Urugvajske runde pregovora vođenih od 1986. do 1994.godine. Tada je izvršena značajna revizija Opšteg sporazuma o trgovini i carinama (GATT) iz 1947. godine, uvedena su nova pravila o uslugama, trgovinskim aspektima intelektualne svojine i rešavanju trgovinskih sporova. U pitanju je čitav niz sporazuma (64) i dodatnih obaveza pojedinih država članica, koji ukupno imaju oko 30.000 strana teksta. Kako je u toku nova runda pregovora u STO o daljoj liberalizaciji međunarodne trgovine (Doha pregovori), važno je istaći da će njihov tok i ishod uticati i na proces pristupanja Srbije STO.

Od zemlje u pristupanju očekuje se da sve propise koji se na neposredan ili posredan način tiču spoljne trgovine harmonizuju sa propisima i pravilima STO. To u suštini znači da se mora izvršiti značajna liberalizacija spoljnotrgovinskog režima, odnosno njegovo ustrojstvo u pogledu zaštite politike na način koji je u skladu sa pravilima STO. Iskustvo zemalja koje su nakon 1996.godine pristupile STO, pokazuje da svako novo pristupanje ostavlja sve manje prostora za zadržavanje prtopisa koji nisu u potpunosti usaglašeni sa pravilima SRO.

Potrebno je da se, između ostalog, usklade zakoni i drugi propisi u sledećim oblastima:

Kada su u pitanju prioriteti u zakonodavnoj reformi, mora se doneti Zakon o carinskoj tarifi, koji je Sekretarijatu STO neophodno dostaviti u prvoj fazi procesa pristupanja.

Zatim je potrebno doneti Zakon o spoljnoj trgovini, koji je usklađen sa pravilima STO, propise koji se odnose na zaštitu prava intelektualne svojine, kao i na standardizaciju propisa u sanitarnoj i fitosanitarnoj oblasti. Time se članicama STO šalje jasan signal o nameri zemlje da na unutrašnjem planu uradi što više i time ubrza proces pristupanja.

Nakon donošenja odluke Generalnog saveta STO o zahtevu Srbije za prijem u članstvo, istom odlukom formiraće se i Radna grupa za pristupanje. Zadatak Radne grupe je da ispita trgovinsku politiku Srbije sa stanovišta njene usaglašenosti sa pravilima STO i da da svoju saglasnost na obuhvat i nivo obaveza koja će kroz bilateralne pregovore , biti preuzeti prema svim članicama ove organizacije u vezi sa liberalizacijom tržišta industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i tržišta usluga. Nakon dostavljanja zahteva za članstvo i osnivanja Radne grupe za pristupanje STO, Sekretarijatu STO dostavlja se Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu zemlje. Memorandum je obiman dokument koji ima standardni format za sve zemlje. Uobičajena je procedura da članice STO traže dodatne informacije u vezi sa sadržajem Memoranduma , pa se u periodu od 60 dana od dana prijema Memoranduma dostavlja lista pitanja na koje se moraju dostaviti odgovarajući odgovori, tumačenja , razjašnjenja itd.

Rad na pripremi pregovora sa STO obavljao bi se u okviru tri radne grupe, kao i podgrupe, u okviru tih radnih grupa.

Radna grupa za robu (industrijske i poljoprivredne proizvode). Priprema ponude zahteva određivanje stepena osetljivosti određenih industrijskih proizvoda na smanjenje carinskih zaštita.
Radna grupa za usluge bila bi zadužena za pipremu inicijalne ponude u oblasti usluga. Pitanje liberalizacije sektora usluga i usklašivanje propisa već je pokrenuto i u okviru Pakta za stabilnost u jugoistočnoj Evropi, u cilju približavanja propisa Evropske unije.
Radna grupa za poljoprivredu bila bi zaduđena za pripremu inicijalne ponude za pregovore u poljoprivredi. Ponuda bi uključila smanjenje ukupne carinske zaštite (U okviru Radne grupe za robu) i nivoa subvencija.

Po formiranju posebne Radne grupe za pristupanje u STO, biće potrebno da Srbija direktno odredi svog diplomatskog predstavnika, koji će je zastupati pri sekretarijatu STO u Ženevi u toku pregovora.

Jedan od bitnih aspekata procesa pregovora u STO je podrška koju šira javnost , a posebno poslovni krugovi pružaju ovom procesu. Komisija za STO nastojaće da organizuje odgovarajuće kontakte, saradnju, konferencije i skupove, sa ciljem uključivanja šire javnosti u debatu radi potpunog informisanja o prednostima, značaju i efektima ulaska Srbije u STO.