Kreditna podrška

Poreski sistem

Ekonomska politika

PRVI SASTANAK RADNE GRUPE ZA PRISTUPANJE REPUBLIKE SRBIJE STO

Delegacija Republike Srbije, na čelu sa ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom RS, Milanom Parivodićem učestvovala je 07. oktobra 2005. godine  na Prvom sastanku Radne grupe za pristupanje Republike Srbije, Sverskoj trgovinskoj organizaciji. U toku pregovora, ministar Parivodić je obavio posebne pregovore sa visokim predstavnicima STO, kao i sa predstavnicima pojedinih država članica STO.

Nakon uvođenja tkz »dvostrukog koloseka«, Republika Srbija je 07. decembra 2004. godine, u svojstvu autonomne carinske teritorije, podnela zahtev za članstvo u STO. Da podsetimo, na sednici Generalnog Saveta STO 15. februara 2005. godine, prihvaćeni su posebni zahtevi Republike Srbije, odnosno Crne Gore, za početak proseca pregovora. Istom odlukom je formirana i radna grupa za pristupanje Republike Srbije STO. Republika Srbija je do sada dostavila opširan Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu , kao i niz drugih informacija i dokumenata koja su potrebna za početak pregovora.

AKTUELNA SITUACIJA  U STO -  DOHA RUNDA PREGOVORA

U novembru mesecu 2001. godine održana je četrvta Ministarska konferencija STO u Dohi, glavnom gradu Katara, sa ciljem da se članice STO  saglase o Agendi za razvoj, sračunatoj na početak pregovora o otvaranju svetskih tržišta za poljioprivredu i industrijske proizvode. Taj sastanak, posvećen  pregovorima o trgovini, bio je sračunat na rad za stvaranje sistema pravila trgovine koji bi bio pošteniji prema zemljama u razvoju. Lansirana je nova runda pregovora poznata kao  «Runda iz Dohe« i predstavlja prvi ozbiljniji pokušaj međunarodne zajednice da smanji poljoprivredne subvencije i zaštitu koja postoji u razvijenim zemljama.

U septembru, u meksičkom letovalištu Kankun, održan je Samit STO radi postizanja Sporazuma u okviru «Runde iz Dohe«, koji je bio usresređen na četiri glavna područja, poljoprivredu, industrijsku robu, trgovinu uslugama i kodeks novuh običaja. Ti pregovori nisu uspeli, obzirom da bogate i siromašne zemlje nisu mogle da se dogovore, naročito o poljoprivredi. Za neuspeh su pretežno okrivljeni SAD i EU, u kojima su subvencije najveće u svetu. SAD i EU nisu pristajale na modalitete za uklanjanaje zaštite i suvbencije za njihove poljoprivrede, mada su se na to obavezale u Dohi. Sa druge strane, nastao je novi Savez zemalja u razvoju koji je odbio da potpiše predloženi Sporazum smatrajući da je u korist bogatih članica STO. Grupa zemalja u razvoju, poznata kao G-20, počela je posle Kankuna da pregovara u ime siromašnih država sveta.

U globalnoj kampanji, koju su podržale Svetska banka, Ujedinjene nacije i nevladina organizacija Odsam Internašenal, bogate zemlje su se složile da uklone neke, među 300 millijardi dolara vrednih, subvencija koje one godišnje isplaćuju svojim farmerima.

EU se složila da eliminiše svoje izvozne subvencije, glavni kamen spoticanja. SAD su pristale da umanje svoje izvozne kredite i neke od subvencija uzgajivačima pamuka. Zauzvrat, bogate zemlje, među njima i one iz EU, dobile su povoljniji pristup tržištima zemalja u razvoju, naročito za industrijsku robu. Takođe nacrt Sporazuma dozvoljava poteze u pravcu liberalizacije globalne trgovine robom i uslugama. Pored toga, carinske procedure bi bile pojednostavljene a doslednija pravila uvedena za državnu pomoć razvoju seoskog područja.

CILJEVI EU ZA DOHA RUNDU PREGOVORA

Primarni ciljevi trgovinske politike EU ostaju i dalje:  nastavak donošenja pravila o svetskoj trgovini, otvaranje tržišta, integracija zemalja u razvoju u svetski trgovački sistem i unapređenje funkcionisanja STO. Osnovni prioriteti EU u okviru Doha razvojne agende su:

• Pristupačnost tržišta za industrijsku robu. Želja EU je da se trgovina obavlja bez visokih carina i carinskih maksimuma i povećanja carina kako bi se značajno povećale trgovinske mogućnosti ,
• Dalji pregovori za pristupačnost tržištu usluga, koje bi trebalo da donesu značajne tržišne mogučnosti za poslovanje kao i koristi za potrošače širom sveta.
• Dalja liberalizacija poljoprivrede.Evropa je najveći svetski uvoznik poljoprivrednih proizvoda, a takođe i najveći uvoznik farmerskih proizvoda iz zemalja u razvoju, tj. EU uvozi od zemalja u razvoju toliko koliko SAD, Japan, Kanada, Australija i Novi Zeland zajedno, ali je i pored toga posvećena daljoj liberalizaciji poljoprivrede.
• Zaštita životne sredine i briga o potrošačima su glavni elementi agende održivog razvoja, kao i  povećanje povezanosti između trgovine i životne sredine koji treba da se obavljaju u okviru Doha razvojne agende.
• Ažuriranje pravila svetske trgovine, jer je to preduslov za transparentan i fer sistem upravljanja svetske trgovine i investicija.

EU čvrsto veruje da će Doha razvojna agenda uspeti jedino ukoliko se napravi prava razlika razvojnim mogućnostima pojedinim članicama , učini realan doprinos međunarodnim naporima u korist održivog razvoja i poveća povezanost akcija između STO i drugih međunarodnih organizacija kao što su Svetska banka, Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju ( UNCTAD ) i Međunarodnog monetarnog fonda.
EU takođe podržava zemlje u razvoju u njihovim naporima da integrišu trgovinu u njihove nacionalne razvojne politike i programe i strategije za smanjenje siromaštva, putem trgovinskih mera koje se odnose na pomoć zemljama u razvoju da učestvuju u pregovorima i da izrade svoje trgovačke kapacitete.

Nakon završetka ministarskog sastanka Svetske trgovinske organizacije, koji je održan u Hong Kongu, EUROCHAMBRES je izrazio svoje razočarenje što nije došlo do napretka u pregovorima, tako da umesto da je došlo do velikog koraka napred prema značajnom dogovoru o liberalizaciji na kraju Doha runde u 2006.godini, članovi STO su još jednom odložili usvajanje preko potrebnih odluka od kojih koristi mogu imati i razvijenije zemlje i zemljeu razvoju, izjavio je predsednik EUROCHAMBRES Cristoph Leitl. Komore su naročito razočarane time što se još jednom STO konferencija fokusira na poljoprivredu, a zanemaruje one oblasti koje su od ključnog značaja i interesa za preduzeća , ne samo u Evropi, nego širom sveta. Naročito su zabrinute zbog smanjenog interesovanja za usluge. Predsednik Leilt je istakao i da postoji jasna potreba za izgradnjom značajnih kapaciteta u području trgovinske politike za većinu zemalja u razvoju, tako da one mogu formirati sopstvene pozicije.

Uprkos dobrom radu evropskih pregovarača u Hong Kongu, poslednje interne debate i natezanje sa Evropskim savetom u Briselu imali su štetan uticaj na pregovaračku poziciju Eu u STO. EUROCHAMBRES je pozvao EU i njene države članice da izgrade doslednu i zajedničku poziciju u vezi trgovačke politike.