Kreditna podrška

Poreski sistem

Ekonomska politika

EVROPSKI ZAKON

OSNOVNE VREDNOSTI EVROPSKE UNIJE

Nakon Drugog svetskog rata krenulo se sa inicijativom iza formiranje novog evropskog poretka tj.ka unificiranju Evrope. To je stvorilo konfuziju mnogobrojnih i složenih organizacija čiji je razvoj teško pratiti.Na primer, OECD (Organization for Economic Cooperation and Development-organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), WEU (Western European Union-zajednica zapadnoevropskih zemalja), NATO (North Atlantic Treaty Organizacion), The Council of Europa (Savet Evrope), European Union, su organizacije koje su postojale bez ikakvih međusobnih veza. Broj zemalja članica u njima varirao je od 19 (WEU) do 40 (Savet Evrope).

Raznovrsne institucije zahtevale su logičnu strukturu. Vodeći računa o njihovim  specifičnim ciljevima, mogu se razvrstati u tri glavne grupe :

OSNOVNE (FUNDAMENTALNE) VREDNOSTI EU 

1. Princip ograničenih ovlašćenja
   
   
   Osnivanjem EU ustanovljena je jedna nadnacionalna organizacija koja ima ovlašćenja da svojim odlukama obaveže države članice i njihove organe. Unija nema svojstvo države, ali ima određene elemente državnosti koji su joj, odgovarajućim aktima, pre svega osnivačkim ugovorima, preneti u nadležnost.
   
   
2. Ograničena nadležnost i implicitna ovlašćenja (implied powers)
   
   Zbog nemogućnosti da se osnivačkim ugovorom unapred predvide sve situacije, ugovor predviđa i generalno ovlašćenje Saveta da donese akte i kada za to ne postoji konkretno ovlašćenje, ukoliko je to nužno za delatnost Zajednice, a u granicama je ciljeva koji su u okviru zajedničkog tržišta postavljeni.
   
   
3. Supsidijarnost i primerenost
   
   Princip supsidijarnosti koji je predložila Nemačka, a podržala ga Velika Britanija, znači da Zajednica, u oblastima koje nisu u njenoj direktnoj nadležnosti, može da postupa ako ciljevi koje treba ostvariti ne mogu biti dovoljno dobro postignuti od strane određene države, ali mogu od strane Zajednice. Ovaj princip je ograničen principom primerenosti, tako da prenos nadležnosti ne može ići izvan ciljeva koji su utvrđeni kao područje delatnosti Zajednice.
   
   
4. Ravnopravnost organa
   
   Princip ravnopravnosti organa odgovara principu podele vlasti na nivou države (zakonodavna, upravna i sudska). Podela nije dosledno sprovedena na taj način jer pojedini organi imaju delove ovih vlasti. Npr. Parlament funkcioniše kao kontrolni organ i organ s pravom veta, ali nema funkciju glavnog zakonodavnog organa. Smatra se da se time ostvaruje uzajamna kontrola i ravnopravnost organa. Tako postoji horizontalna podela nadležnosti između organa Unije, i vertikalna, između organa Unije i organa država članica. Princip ravnopravnosti organa u praksi znači da se organi Zajednice ne pojavljuju jedan u odnosu na drugog u nadređenom ili podređenom položaju.
   
   
5. Zaštita osnovnih prava
   
   Smatra se da osnovna prava služe da bi se građanin odbranio od države, tj.da bi se zaštilila sfera slobode pojedinca od zahvata države.
   Iako EU nije država, po osnovu prenetih ovlašćenja ona ima prava da donosi propise kojima se konstituišu prava i obaveze građana. Krajem 2000.godine usvojena je Povelja osnovnih prava Evropske unije. Povelju su usvojili Savet EU, Evropski parlament i Komisija, čime je ovaj akt postao izvor normi sekundarnog prava Zajednice.  

1. naredba, koja se često prevodi i kao » regulativa »
2. smernice, za koje se u našem jeziku koristi i izraz » direktiva »
3. odluke
4. preporuke
5. stavovi
   • Naredba (Regulation) je pravni akt koji (kao i zakon) sadrži opšte pravne norme i obavezna je na teritoriji čitave Unije. Reč je o aktu s najvišim stepenom obaveznosti.
   • Za smernice (Directives) važi princip da su one obavezne u odnosu na državu na koju se odnose u pogledu cilja koji treba postići, ali je država u principu slobodna da izabere formu i sredstva za njihovo sprovođenje.
   • Odluka (Decision) je pojedinačan akt i obavezuje samo one koji su u njoj izričito označeni.
   • Preporuke i mišljenja (Recommendations and Opinions) nisu obavezni akti. I pored neobaveznosti, smatra se da nisu potpuno pravno irelevantni. Očekivanje da ovakvi akti budu poštovani zasniva se na principu saves
     nosti i poštenja.

PRIVREDNO PRAVO EU

Izvor: Dr. Zlatko Stefanović "Pravo Evropske unije"
izdavač "Moć knjige" d.o.o. Beograd

Organi EU, pre svega Komisija, činili su napore da za područje EU budu doneti odgovarajući propisi kojima bi se izvršilo usklađivanje statusnih oblika pravnih lica i to, kako u odnosu na javna društva, tako i u odnosu na privatna.

Statusni oblici preduzeća i drugih pravnih lica na teritoriji zemalja članica EU 

I Društvo kapitala (javna društva)

* Evropsko akcionarsko društvo (evropska kompanija) - Societas europeae (SE)

Evropska kompanija predviđena je i uređena naredbom Saveta  i smernicom u pogledu ključnih elemenata Statuta SE, dok je državama članicama, kao i kod drugih smernica prepušteno da nacionalnim propisima urede određene detalje, kako bi ovaj statusni oblik bio uklopljiv u nacionalno pravo. Evropska kompanija pripada grupi javnih društava, odnosno društava kapitala. Njen osnivački kapital podeljen je na akcije, tako da statusni oblik ove kompanije jeste akcionarsko društvo.

Osnivači SE mogu biti samo postojeća pravna lica, tako da se fizička lica ne mogu pojaviti u ulozi osnivača. Naredba propisuje i načine osnivanja SE, tako da osnivanje može biti učinjeno samo na jedan od predviđenih načina :

1. Fuzijom dva ili više postojećih akcionarskih društava,
2. Formiranjem SE kao holding kompanije od strane akcionarskog društva,
3. Osnivanjem SE kao društva kćeri od strane bilo kojih kompanija, odnosno firmi.SE može biti osnovana i kao društvo kćer, takođe od strane postojećih kompanija.
4. Transformacijom postojećeg akcionarskog društva. Akcionarsko društvo koje je osnovano po propisima neke od država članica EU može se, pod određenim uslovom, transformisati u SE.
5. Osnivanjem SE kao društva kćeri od strane postojeće SE. Jednom osnovana SE može se pojaviti u ulozi osnivača drugih SE. 

Upravljanje SE uređuje delimično Naredba, delom se primenjuju i nacionalni propisi država u kojoj se SE osniva, a delom to zavisi od osnivačkog akta, odnosno Statuta SE.
Savet EU je posebnim aktom uredio učešće zaposlenih u odnosu na SE. Učešće (participacija) zaposlenih u SE obezbeđuje se u postupku pregovaranja između zaposlenih i osnivača.

*Društvo sa ograničenom odgovornošću

Za društvo sa ograničenom odgovornošću ne postoji posebna regulativa na nivou EU, osim što se i prema njemu primenjuju sve one pravne norme koje važe za preduzeća uopšte. Usklađivanje pravnih normi koje se odnose na društvo sa ograničenom odgovornošću nije bilo predmet predloga ili inicijativa u organima EZ, tako da se u odnosu na ovaj oblik preduzeća primenjuju norme nacionalnog prava, tj. prava države u kojoj je ono osnovano.

II Društva lica (privatna društva, udruženja i fondacije)

Za društva lica karakteristična je zatvorenost za prijem novih članova, ali i povišen stepen lične odgovornosti za obaveze društva, mada se ove karakteristike mogu sresti i kod društva kapitala. Najznačajnije razlike u odnosu na društva lica pojavljuju se u pogledu njihovog statusa pravnog lica, a zatim i u pogledu osnovne svrhe osnivanja koja vrlo često nije sticanje dobiti.

Prema predlogu naredbe o Evropskom udruženju ono predstavlja trajnu zajednicu fizičkih i (ili) pravnih lica čiji su članovi povezani zajedničkom delatnošću, ciljevima ili interesima, koji mogu biti i granski interesi u rezličitim oblastima.
Zajedno sa ovim predlogom dat je i predlog (Savetu) za donošenje propisa o statusu Evropske zadruge (EUGEN) kao i predlog za donošenje propisa o statutu »Evropskog uzajamnog udruženja » (EUGGES).

III Evropska ekonomska interesna grupacija – EEIG 

Evropska ekonomska interesna grupacija predstavlja oblik udruživanja preduzeća ili drugih oblika poslovanja (lica koja samostalno obavljaju određene delatnosti) koji u statusnopravnom smislu predstavlja posebno pravno lice.
Smatra se posebno pogodnim oblikom saradnje za mala i srednja preduzeća koja žele da nastupe na tako velikom tržištu kao što je EU. Drugu kategoriju subjekata koji ovaj oblik koriste za udruživanje čine profesije kao što su npr. privredni savetnici, advokati, notari, lica koja se bave istraživanjem tržišta i sl.
Prema EEIG se, pre svega, primenjuje Naredba EEC br.213/85 kojom je uređen pravni okvir EEIG. Ova naredba je po svom karakteru nadnacionalna, a po svojoj sadržini ona uređuje : uslove za osnivanje, pojedine delove Statuta,  zaštitu trećih lica i  prava i obaveze članova.

STEČAJ

Stečaj, kao način prestanka rada preduzeća, poznat je u svim zemljama članicama EU. Međutim, kao i u slučajevima redovnog poslovanja, tako i prilikom gašenja preduzeća usled stečaja, zbog postojanja jedinstvenog tržišta, otvaraju se brojna pitanja i mogućnosti neželjenih dejstava.
Zahvaljujući jedinstvenom evropskom tržištu, kompanije obavljaju delatnost na čitavoj teritoriji EU. Zbog svega toga, Savet EU doneo je naredbu o postupku stečaja koja je imala za cilj da, na potrebnom nivou, harmonizuje propise država članica EU, odnosno da reši otvorena pitanja koja nastaju zbog potencijalnog sukoba zakona, odnosno sukoba jurisdikcija.  

HARMONIZACIJA PROPISA O POSLOVANJU PRIVREDNIH SUBJEKATA

Na organe EZ preneta je nadležnost vođenja ekonomske politike, formirano je jedinstveno tržište i stvorena monetarna unija, ali su mnoge oblasti prava kojima se uređuje poslovanje subjekata na jedinstvenom tržištu ostale u nadležnosti država članica. S jedne strane postoji potreba usklađivanja pravnih normi, a sa druge strane zahtev da države članice  svojim normama i dalje uređuju  mnoge od ovih odnosa. Rezultat ovih protivrečnih zahteva mogao je da bude jedino delimično usklađivanje  (harmonizacija) pravnih normi kojima se uređuje poslovanje subjekata na jedinstvenom tržištu EU. Usklađivanje je nužno moralo da ostavi dovoljno prostora za usklađivanje sa nacionalnim pravom, zbog čega je akt kojim je vršeno usklađivanje, morao da bude smernica.

STANDARDI

Prema određenju Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) pojam standarda određuje se kao tehnička specifikacija, odnosno drugi javno dostupan dokument kojii je sačinjena osnova zajedničkog rada svih zainteresovanih struktura i na osnovu njihovog konsenzusa ili opšte saglasnosti oslanja se na društvene rezultate nauke, tehnike i iskustva, a koji ima značajne opšte koristi kao cilj i prihvaćen je od strane kvalifikovanog tela na nacionalnom, regionalnom ili međunarodnom planu. Ovu definiciju prihvatile su sve poznate organizacije za standardizaciju. Standardi se u Evropi pojavljuju tek od pre stotinak godina. Danas postoje tri evropske organizacije za standardizaciju: CENELEC (Evropski komitet za elektrotehničke standarde), ETSI (Evropski institut za telekomunikacione standarde) i CEN (Evropski komitet za standardizaciju).
Smisao postojanja standarda jeste da, osim usklađivanja karakteristika proizvoda i usluga  i povećanja stepena bezbednosti u samoj proizvodnji ili korišćenju proizvoda, bude i garancija svojstava, odnosno kvaliteta, što posebno interesuje potrošače.

Postupak usvajanja evropskih standarda teče u tri glavne faze koje su u nadležnosti različitih organa.
To su:  izrada programa, definisanje standarda i stupanje na snagu.

PRAVO INTELEKTUALNE SVOJINE

Pod sintagmom prava intelektualne svojine uobičajeno se podrazumeva skup pravnih normi kojima se štite određene tvorevine ljudskog duha, kao što su npr. patenti, žig (trgovački znak), dizajn (model, odnosno uzorak) i dr. Slično pravima industrijske svojine jeste i autorsko pravo koje predstavlja skup pravnih normi kojima se uređuje korišćenje i zaštita autorskih dela iz oblasti književnosti, nauke i umetnosti.
Usklađivanje pravnih normi kojima je intelektualna svojina uređena u EU vrši se na dva načina. Prvo je činjeno ujednačavanjem normi koje se primenjuju u državama članicama EU, u skladu sa Ugovorom o osnivanju EZ. Drugi način je donošenje propisa koji sadrže norme o intelektualnoj svojini koje važe na nivou EZ.

PATENTI - Najznačajniji akt za harmonizaciju evropskog prava o patentima je Konvencija o zaštiti evropskog patenta koja je stupila na snagu 7. oktobra 1977.

TRGOVAČKI ŽIG - Pojam trgovačkog žiga se uobičajeno određuje kao pravo kojim se štiti znak upotrebljen u prometu roba ili usluga. Po definiciji, pojam žiga se na isti način određuje i u drugim zemljama, uključujući zemlje EU. Razlike postoje u načinu sticanja prava, njegovog trajanja i njegove sadržine.

ANTIKARTELNO PRAVO

Pod kartelom se podrazumeva sporazum članova kartela o međusobnom regulisanju proizvodnje, nastupu na tržištu i drugim zajedničkim privrednim ciljevima. Njegov cilj jeste stvaranje izuzetno povoljne pozicije na tržištu.
Postoji generalna zabrana stvaranja kartela na području EZ. Ovom zabranom obuhvaćeni su ugovori između kompanija, odluke udruženja preduzeća i usklađena praksa što može uticati na trgovinu između država članica EZ, a ima za cilj, odnosno rezultat, sprečavanje, ograničenje ili isključenje konkurencije na tržištu EZ.

ZAŠTITA POTROŠAČA

Zaštita potrošača u savremenim pravnim sistemima izdvaja se kao poseban sistem pravnih normi. Pod pojmom zaštite potrošača podrazumeva se zaštita potrošača pravnim sredstvima koja su specijalno ustanovljena radi njihove zaštite.
Pre zaključenja ugovora o osnivanju Evropske unije nije eksplicitno bila predviđena nadležnost EZ u oblasti zaštite potrošača. Akti Unije kojima se usklađuju norme o zaštiti potrošača tek su u pripremi. O tome postoji Rezolucija Saveta od 19. januara 1999. godine kojom su učinjene neke konstatacije i naglašena potreba za donošenje propisa Zajednice u ovoj oblasti. Time se samo konstatuje potreba ispitivanja svih normi koje se odnose na ovu oblast.

PRISTUPANJE EVROPSKOJ UNIJI

Načelno, svaka evropska država može pristupiti Evropskoj uniji, što predviđa i Ugovor iz Mastrihta, koji je samo preuzeo dotadašnje odredbe Ugovora o osnivanju EZ. Kako EU nije međunarodna organizacija, to i nije moguće klasično pristupanje. Pristupanje EU znači pristupanje zajednicama, odnosno EZ i učešće u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici i saradnji u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Pristup je moguć samo u kompletu, tj. isključen je pristup samo nekoj od zajednica, odnosno delatnosti.
Od svake države koja želi da pristupi Uniji zahteva se da u svojoj praksi poštuje principe na kojima se Unija zasniva: demokratija, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda i principa pravne države koji su zajednički svim državama članicama (acquis communautaire). Država koja želi pristup, mora u praksi da pokaže da je njena vlada u stanju da sprovede ove principe.

Evropski savet na sednici od 21-22. juna 1993. godine utvrdio je uslove koje bi kandidati trebalo da ispune da bi bili primljeni u članstvo:

1. Geografski kriterijum - da je kandidat evropska država
2. Političko - pravni kriterijumi:
   • vladavina prava
   • demokratičnost poretka
   • zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda
   • zaštita manjina
3. Privredni kriterijumi:
• funkcionisanje tržišne privrede
• sposobnost da se izdrži pritisak tržišta unutar Evropske Unije
4. Ostali kriterijumi :
• prihvatanje ciljeva političke unije, kao i privredne i monetarne unije
• prihvatanje zajedničkih vrednosti (acquis communautaite)
• sposobnost upravnih i pravosudnih struktura za ostvarivanje zajedničkih vrednosti.