Kreditna podrška

Poreski sistem

Ekonomska politika

VAŽNI DATUMI U ISTORIJI EVROPSKIH INTEGRACIJA

1948.
7-11. maj

Održan je kongres u Hagu.Više od hiljadu delegata iz preko 20 evropskih zemalja diskutovalo je o novom obliku saradnje u Evropi. Dogovorili su se da formiraju "Evropsku skupštinu".

1949.
27-28. januar

Kao rezultat kongresa u Hagu, osnovan je Savet Evrope. Određeno je da sedište Saveta bude u Strazburu. Iste godine počela je izrada Evropske konvencije za ljudska prava, koja je potpisana u Rimu 1950.godine, a stupila je na snagu 1953. godine.
Tokom vremena, skoro sve evropske zemlje postale su članovi Saveta Evrope.

1950.
9. maj 

Robert Šuman, francuski ministar inostranih poslova održao je govor koji se bazirao na idejama Žan Monea. Predložio je da Francuska i Savezna Republika Nemačka udruže svoje izvore uglja i čelika u novu organizaciju u koju se mogu uključiti ostale evropske zemlje. Od tada se taj datum smatra rođendanom Evropske unije, a 9. maj se svake godine slavi kao "Dan Evrope".

1951.
18. april

U Parizu je 6 zemalja (Belgija, Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija, Luksemburg i Holandija) potpisalo Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik (ECSC), koji je stupio na snagu 1952.godine, sa rokom važenja od 50 godina.

1955.
1-2. jun

Održan je sastanak u Mesini. Ministri inostranih poslova 6 zemalja odlučili su da  evropske integracije prošire na ekonomska pitanja.

1957.
25. mart

U Rimu je 6 zemalja  potpisalo ugovore o osnivanje Evropske ekonomske zajednice  (EEC) i Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom), koji su stupili na snagu 1. januara 1958.godine.

1960.
4. januar

Na inicijativu Ujedinjenog Kraljevstva, na konvenciji u Stokholmu osnovano je udruženje  Evropske slobodne trgovine- European Free Trade Association (EFTA), koje je uključilo nekoliko evropskih zemalja koje nisu bile u Evropskoj ekonomskoj zajednici.

1962.
30. jul

Predstavljena je zajednička poljoprivredna politika - Common Agricultural Policy (CAP)

1963.
14. januar

Na press konferenciji general Šarl De Gol objavio je da će Francuska staviti veto na uključenje Ujedinjenog Kraljevstva u Evropsku zajednicu.

20. jul

Potpisan je sporazum između EEC i 18 afričkih zemalja.

1965.
8. april

Potpisan je ugovor kojim se određuje izvršno telo za tri osnovane zajednice i formira se  jedinstven Savet i Komisija. Ovaj ugovor stupio je na snagu 1. jula 1967. godine.

1966.
29. januar

Usvojen je Luksemburški dogovor kojim je, s obzirom na političku krizu, Francuska ponovo pristala da uzme učešće na sastancima Saveta, u zamenu za jednoglasnost pravila kada se radi o vitalnim državnim interesima. 

1968.
1. jul

Kompletno su ukinute carinske dažbine, 18 meseci pre roka, na industrijsku robu i uvedena je zajednička spoljna tarifa.

1969.
1-2. decembar

Na samitu u Hagu, politički lideri Evropske zajednice odlučili su da krenu dalje ka evropskim integracijama.

1970.
22. april

U Luksemburgu je potpisan ugovor kojim se Evropskoj Zajednici dozvoljava da bude više finansirana iz «sopstvenih izvora» i dat je veći značaj Evropskom parlamentu

1972.
22. januar

U Briselu su  ugovore o pristupanju Evropskoj zajednici potpisale Danska, Irska, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo.

24. april

Šest država- članica EEZ-a, odlučile su da valutni kursevi među njihovim valutama ne mogu fluktuirati više od 2,25%. Ovaj sistem poznat je kao «Zmija».

1973.
1. januar

Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo pridružile su se Evropskoj zajednici , tako da se broj država članica povećao na 9. Norveška se, u skladu sa referendumom na kome se većina građana Norveške izjasnila protiv članstva, nije pridružila EEZ.

1974.
9-10. decembar

Na sednici u Parizu, politički lideri 9 zemalja odlučili su da se sastaju tri puta godišnje u Evropskom savetu. Takođe su dali pristanak za direktne izbore za Evropski Parlament i, odlučili da osnuju Evropski fond za regionalni razvoj.

1975.
28. februar

Potpisana je Konvencija između EEC i 46 afričkih zemalja, Kariba i Pacifičkih država (ACP).

22. jul

Potpisan je Ugovor kojim se daje veći značaj Evropskom parlamentu i osnovan je Evropski oditorski sud. Ugovor je stupio na snagu 1. juna 1977. godine.

1978.
6-7. jul

Na samitu u Bremenu, Francuska i  Savezna Republika  Nemačka predložile su monetarnu saradnju osnivanjem Evropskog monetarnog sistema (EMS), koji će preuzeti mesto «Zmiji ». EMS je počeo sa radom 13. marta 1979. godine.

1979.
28. maj

Evropska komisija potpisala je sa Grčkom Ugovor o pridruživanju.

7-10. jun

Održani su prvi direktni izbori za Evropski parlament (410 mesta).

1981.
1. januar

Grčka se pridružila Evropskoj zajednici, tako da se  broj članova EEZ popeo na10.

1984.
28. februar

Usvojen je program «Esprit», sa ciljem davanje podrške istraživanju i razvoju na polju informatičke  delatnosti.

14-17. jun

Žak Delor  postao je predsednik Komisije (1985-1995).

12. jun

Evropska komisija potpisala je sa Španijom i Portugalijom Ugovor o pridruživanju.

2-4. decembar

Na sastanku Evropskog saveta u Luksemburgu, lideri 10 država - članica složili su se da izmene Ugovor iz Rima i da lansiraju Evropske integracije putem «Jedinstvenog evropskog Akta». Ovo je utrlo put kreiranju Jedinstvenog tržišta 1993. godine

1986.
1. januar

Španija i Portugalija  postale su članice EEZ-a, čime se broj članova popeo na 12.

17-28. februar

U Luksemburgu je potpisan Jedinstven evropski akt koji je  stupio na snagu 1. jula iste godine.

1987.
15. jun

Poćeo je program «Erasmus», koji je pripremljen kako bi pomogao mladima Evrope da studiraju u inostranstvu u drugim evropskim zemljama.

1989.
15-18. jun

Održani su  treći direktni izbori za Evropski parlament.

9. novembar

Pao je berlinski zid.

9. decembar

Evropski savet je u Strazburu odlučio da sazove međudržavnu konferenciju u vezi sa daljim nastavkom ekonomske i monetarne,  kao i političke unije.

1990.
10. jun

Potpisan je dogovor u Šengenu, čiji je cilj otvorene granice među državama - članicama Evropske zajednice.

3. oktobar

Ujedinila se Nemačka.

14. decembar

U Rimu počela interparlamentarna Konferencija o EMU i političkoj uniji.

1991.
9-10. decembar

Evropski savet je u Mastrihtu usvojio ugovor o Evropskoj uniji. On leži na osnovama zajedničke spoljne i bezbedonosne politike, bliže saradnje u oblasti pravde i unutrašnjih poslova i u kreiranju ekonomske i monetarne unije, uključujući jedinstvenu valutu.
Međuparlamentarna saradnja u ovim oblastima dodala je postojećem sistemu zajednica kreiranje Evropske unije (EU). EEZ je promenila naziv u EZ - ekonomska zajednica.

1992.
7. februar

Potpisan je Ugovor u Mastrihtu, koji je stupio na snagu 1. novembra 1993. godine.

1993.
1. januar

Formirano je jedinstveno tržište.

1994.
9-12. jun

Održani 4. direktni izbori za Evropski parlament

24-25. jun

Na sastanku Evropskog  saveta na Krfu, EU je potpisao ugovor o pristupanju sa Finskom, Norveškom i Švedskom.

1995.
1. januar

Austrija, Finska i Švedska pridružile su se EU, tako da se ukupan broj država- članica popeo na 15. Norveška se nije pridružila EU, u skladu sa referendumom na kome se  većina građana izjasnila protiv članstva.

23. januar

Nova Evropska komisija stupila je na dužnost (1995 - 1999.) na čelu sa predsednikom Žakom Santerom.

27-28. novembar

Evro-mediteranska konferencija u Barceloni objavila  je partnerstvo između EU i zemalja južne obale Mediterana.

1997.
16-17. jun

Evropski savet je u Amsterdamu dao pristanak da se ugovoru o Evropskoj uniji da nova snaga i odgovornost.

2. oktobar

Potpisan je Amsterdamski ugovor, koji je stupio na snagu 1. maja 1999. godine.

1998.
30. mart

Počeo je proces pristupanja novih država kandidata. Kipar, Malta i 10 zemalja centralne i istočne Evrope biće uključene u ovaj prosec.

3.maj

Evropski savet je u Briselu odlučio da 11 država članica EU (Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Španija i Portugalija) moraju da zadovolje uslove za prihvatanje jedinstvene valute euro 1. januara 1999. godine. Grčka će se pridružiti kasnije.

31. decembar

Utvrđen je fiksan i neopoziv kurs među valutama koje treba da zameni  euro.

1999.
1. januar

Počela je treća faza EMU: valute 11 zemalja zamenjene su eurom. Jedinstvena valuta lansirana je na tržištu novca. Od tada pa nadalje, Evropska centralna banka(ECB)  odgovorna je za monetarnu politiku EU, koja je definisana i primenjena u euro. 

24-25. mart

Evropski savet je u Berlinu odlučio da objavi budžet za 2000-2006, u okviru «Agende 2000»

3-4. jun

Evropski savet je u Kelnu odlučio da zatraži od Konvencije da sastavi nacrt Poglavlja evropskih osnovnih prava. Članovi Konvencije su predstavnici lidera država ili vlada Evropske unije i predsednik Evropske komisje.  
Havijer Solana  postavljen je za Visokog predstavnika zajedničke spoljne i bezbednosne politike ( CFSP ).

8. i 13. jun

Održani su peti direktni izbori za Evropski parlament.

15. septembar

Novoizabrana Evropska  komisija stupila je na dužnost (1999-2004), na čelu sa   predsednikom Romanom Prodijem.

15-16. oktobar

Na sastanku Evropskog saveta u Tampereu, odlučeno je da EU postane zona slobode, sigurnosti i pravde.

10-11. decembar

Na sastanku Evropskog saveta u Helsinkiju uglavnom posvećenog proširenju EU, Turska je i zvanično prepoznata kao država kandidat za članstvo u EU, i dogovoreno je da se nastavi sa daljim pregovorima sa ostalih 12 država - kandidata

2000.
23-24. mart

Na sastanku Evropskog saveta u Lisabonu doneta je strategija za povećanje zaposlenosti u EU, modernizaciju privrede i jačanje društvene usklađenosti Evrope na osnovama  znanja.

7-8. decembar

Na sastanku Evropskog saveta u Nici postignut je dogovor u vezi teksta novog Ugovora kojim se menja sistem donošenja odluka u EU, kako bi EU bila spremna za proširenje. Predsednici Evropskog Parlamenta, Evropskog Saveta i Evropske Komisije svečano su objavili Povelju o osnovnim pravima EU.

2001.
26. februar

Potpisan je ugovor u Nici, koji je stupio na snagu 1. februara 2003. godine.

14-15. decembar

Na sastanku Evropskog saveta u Likeu, usvojena je deklaracija o budućnosti Evropske unije.To je otvorilo put ka glavnim reformama EU i ripremi Evropskog ugovora o konstituisanju. Za predsedavajućeg Konferencije izabran je Valeri Žiskar Desten.

2002.
1. januar

Građani u euro- zoni počeli su da koriste euro novčanice i kovanice.

31. maj

Svih 15 država - članica EU istovremeno je potpisalo Kjoto protokol – čuveni Sporazum o smanjenju zagađenja vazduha.

21-22. jun

Na sastanku Evropskog saveta u Sevilji, postignut je dogovor o EU politici azila i emigracije.

13. decembar

Na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu , dogovoreno je da 10 država - kandidata  (Kipar, Češka, Estonija, Mađarska, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska, Slovačka, i Slovenija) mogu da se pridruže EU 1. maja 2004. godine. Očekuje se da će se Bugarska i Rumunija pridružiti 2007. godine.
Na bazi izveštaja i preporuka od strane Komisije, odlučeno je da mogu početi razgovori sa Turskom. Evropski savet će u decembru 2004.godine odlučiti da li je Turska ispunila sve «Kopenhagenske kriterijume».                                                                                      

2003.
16. april

U Atini su potpisani ugovori o  pridruživanje između EU i 10 novih država - članica.

10. jul

Konvencija o budućnosti Evrope završila je aktivnosti oko Nacrta ugovora o konstituisanju EU.

4. oktobar

Počela je međudržavna konferencija koja će doneti novi Ugovor o konstituisanju Evrope.

2004.
1. maj

Kipar, Češka, Estonija, Mađarska, Litvanija, Letonija , Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija postale su članice EU.

10-13. jun

Održani su šesti direktni izbori za Evropski parlament

Najava

Po dogovoru u Kopenhagenu, 2007. godine Rumunija i Bugarska postaće članice EU.

Izvor: www.europa.eu.int/abc/12lessons/index13_en.htm

Povratak na osnovnu stranu