Kreditna podrška

Poreski sistem

Ekonomska politika

KARAKTERISTIKE I POGODNOSTI SPORAZUMA CEFTA 2006

Krajem 2006. godine Republika Srbija potpisala je Sporazum CEFTA 2006-zona slobodne trgovine JIE. Ostale zemlje iz regiona, potpisnice sporazuma su: Hrvatska, BIH, Crna Gora, Albanija, Moldavija, Makedonija i UMNIK u ime Kosova. Sporazum 2006 dopunjen je Aneksima (9), kojima su regulisane pojedine oblasti i specifične procedure a u cilju njegove jednostavnije primene.

U praksi ulazak u zonu slobodne trgovine JIE , srpskim privrednicima omogućava prodaju robe bez carine na tržištu od 30 miliona stanovnika.

Režimom slobodne trgovine obuhvaćeni su svi industrijski proizvodi i 90 % poljoprivrednih proizvoda, dok za preostalih 10% zemlje članice mogu do 2010. godine zadržati određene mere zaštite, u skladu sa pravilima STO. Zona slobodne trgovine formiraće se do 31.12.2010.god.

Određene oblasti su preciznije regulisane i definisani su rokovi za usaglašavanje:

• tehničke barijere trgovini - do 31.12.2010. godine strane će zaključiti plurilateralni sporazum o harmonizaciji i međusobnom priznavanju procedure o proceni usaglašenosti,
• konkurencija - od 01.05.2010. godine principi konkurencije će se primenjivati na sva preduzeća, uključujući i javna i ona sa specijalnim i ekskluzivnim pravom, uz aktivno delovanje nezavisnog regulatornog tela,
• javne nabavke - do 01.05.2010. godine strane će obezbediti nediskriminaciju i pružiti NT, a to će Zajednički komitet do 01.06.2008. godine prvi put razmotriti,
• zaštita intelektualne svojine - do 01.05.2014. godine strane će, ukoliko nisu, pristupiti konvencijama u ovoj oblasti koje su navedene u aneksu 7 i primenjivati ih.

Sporazum će dovesti do usklađivanja carinskih i drugih administrativnih propisa sa standardima STO (zaštita intelektualne svojine, javne nabavke, politika kvota i ograničenja, zaštita određenih privrednih grana). Uvodi se arbitraža za rešavanje sporova, čija će odluka biti obavezujuća. Roba koja je proizvedena u jednoj zemlji članici zone, smatraće se domaćom, bez obzira na to da li je samo delimično ili u potpunosti proizvedena u toj državi (pravilo dijagonalne kumulacije). Roba proizvedena u u okviru integracije, dobijaće oznaku Made in SEE , što će stimulisati intraregionalnu proizvodnu saradnju.

Trebalo bi ukazati i na činjenicu da u poslednje tri godine udeo srpskog izvoza u region opada.Od potpisivanja večine bilateralnih sporazuma (sredina 2004.godine), značaj regiona kao izvozne destinacije opada jer izvoz u region raste sporije od ukupnog izvoza.

Udeo regiona u 2003. godini u iznosu od 36,2% ukupnog izvoza, za prvih 9 meseci 2006.godine pao je na 30,7%. U istom periodu udeo uvoza je blago porastao sa 6 na 7,7%. Razlog tome je da zemlje regiona imaju tehnoloski zastarele industrije, medjusobno konkurisu za izvoz u EU, i ustvari nemaju puno toga da ponude jedni drugima. Razmenu Srbije sa državama regiona čine prvenstveno prehrambeni proizvodi, poljoprivredne sirovine, elektrićna energija, obojeni metali, tekstil i hemijska industrija, što podseća na trgovinu zemalja u razvoju. Najčesći oblici saradnje su ćista kupoprodaja , a viši oblici poslovne saradnje su neznatni.

Sporazum CEFTA 2006 :

• Podstiče jačanje regionalne privredne kooperacije, a kasnije i na osnovu toga izvoz prema EU, koja je najvažniji trgovinski partner regiona (dijagonalna kumulacija pravila o poreklu).
• Omogućava lakšu prekograničnu zajedničku proizvodnju, zahvaljujući primeni protokola o kumulaciji porekla robe u regionu, koja se zajednički proizvodi u više članica CEFTA. Ovim će se omogućiti efikasnija i ekonomičnija transformacija privrednih kapaciteta i izbeći njihovo neracionalno dupliranje. U budućnosti će uključenje u Panevropsku i mediteransku kumulaciju obezbediti lakši bescarinski tretman proizvoda u izvozu i prema EU, članicama EFTA i zemljama Mediterana.
• Podstiće strana ulaganja
• Definiše mnogo jasnije pravila trgovanja nego dosadašnja 32 bilateralna sporazuma
• Predstavlja pozitivan signal da region gradi atrakativno i stabilno okruženje i poboljšan okvir za uzajamna ulaganja, kao i ulaganja iz inostranstva (FDI), posebno green field investicija, s obzirom da se proces privatizacije privodi kraju. Pruža mogućnost lakšeg pristupa tržištu od oko 25 miliona potršača. Povećan priliv investicija obezbeđuje modernizaciju proizvodnje, primenu novih tehnologija, znanja, savremenog marketinga i menadžmenta, povećanje kvaliteta proizvoda i usluga, a time izvoza u zemlje regiona i šire.
• Podstiče proces integracije u EU (usklađivanje sa pravnim tekovinama i standardima EU, odnosno ispunjavanje ekonomskih, političkih i socijalnih preduslova).

Sporno pitanja u vezi uvoza nafte rešeno je tako što su sve zemlje potpisnice sporazuma, uključujući Hrvatsku, prihvatile da Srbiji do daljeg ostaje na snazi monopol NIS-a na uvoz nafte (usaglašeno sa pravilima STO). Spor oko carina na uvoz cigareta između Srbije i Hrvatske, otklonjen je tako što je Srbiji i Hrvatskoj dat rok da se o tom pitanju dogovore do ratifikacije CEFTA u parlamentima država članicama, koji je planiran da se obavi u periodu od marta do juna 2007.godine.