Kreditna podrška

Poreski sistem

Ekonomska politika

28. mart 2006.

U Beogradu je 28.03.2006.godine održan IV međunarodni biznis forum pod nazivom

«Zona slobodne trgovine – korak napred«,
a u cilju detaljnijeg upoznavanja sa mogućnostima koje pruža jedinstven multilateralni Sporazum u Jugoistočnoj Evropi.

Naglašeno je da su u našoj zemlji trenutno u toku tri procesa vezana za liberalizaciju trgovine i to:

1. Pregovori u okviru PSS sa EU
2. Pregovori o ulasku u STO
3. Pregovori o prelasku na jedinstven Sporazum o trgovini u JIE, umesto postoječih 31 bilateralnih sporazuma

Počev od 2001. godine do januara 2006. godine u regionu JIE potpisano je i u primeni su 31 bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini među 9 zemalja u regionu. Ovi sporazumi su bili priprema regiona za stvaranje jedinstvenog Sporazuma, odnosno zone slobodne trgovine. Izvoz među zemljama potpisnicima ovih sporazuma povećao se za 30 % tj. udvostručio se u odnosu na prošlu godinu. To je dalo podstreha da se uđe u formiranje Jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini u JIE. Ovaj Sorazum donosi prednosti u vidu jedinstvenih pravila i jedinstvene prakse (postojeći nisu bili unificirani ). Unifikacija pravila je poruka i stranim investitorima u regionu od čega će SCG imati koristi, obzirom da smo u centru regiona, a Beograd najveći grad u regionu. Do same liberalizacije će doći postepeno – slični koraci kao sa EU. Nacrt Sporazuma bi trebalo da se tumači na jedinstven način, i u tom cilju treba formirati Sekretarijat za regionalnu arbitražu, koji bi rešavao probleme tj. sporave u procesu primene. Za Srbiju je to povoljan trend, jer imamo ubrzani proces tranzicije. Evropska komisija nas je prihvatila kao šampione u regiji u vezi MSP, zajedno sa Hrvatskom. Na EU treba gledati kao na šansu a ne pravo, gde moraju da se poštuju pravila kao i za svaki elitni klub u čije članstvo ulazite. Naš ulazak u EU uslovljen je političkom stabilizacijom i ekonomskim uređenjem.

Multilateralnim sporazumom treba da se otklone i vancarinske barijere i da se pruži puni doprinos ovom Sporazumu od strane svih elemenata društva.

U regionu su se zemlje organizovale u asocijaciju CEFTA i taj postojeći koncept, kao i postojeće bilateralne sporazume treba harmonizovati u Jedinstven Multilateralni Sporazum.

Regionalna saradnja je sredstvo za ulazak u EU. EU je pojasnila da ukoliko država ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, mora imati i Ugovor o liberalizaciji trgovine sa susedima. U Bukureštu 6. aprila 2006. godine počinju pregovori, na nivou premijera država, u vezi Multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini. Na sastanku će biti i 2 komesara EU i to : Komesara za proširenje i Komesara za trgovinu.Planira se da ovaj sporazum stupi na snagu 1.1.2007.godine.

Osnovni principi Sporazuma o slobodnoj trgovini u JIE:

• Obuhvata sve zemlje i carinske teritorije u jugoistočnoj Evropi
• Bazira se na bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini i na modifikovanom CEFTA sporazumu (iz 1992.)
• Efikasnije rešavanje spornih pitanja
• U saglasnosti je sa pravilima STO
• Zadržava se postignuti nivo liberalizacije uz postepeno povećanje stepena i oblasti liberalizacije

Jedinstven sporazum je neophodan zbog :

• Jednostavnije primene i za privrednike i za administraciju
• Doprinosa harmonizaciji, transparentnosti,stabilnosti
• Uticaja na zainteresovanost stranih investitora za region
• Doslednijeg primenjivanja kroz mehanizam za rešavanje sporova i poštovanje odredaba STO i u zemljama koje nisu članice STO
• Postepenog uključenja novih oblasti saradnje (usluge, intelektualna svojina , itd )
• Omogučavanja preuzimanja regiona nad procesom saradnje u svoje ruke.

22-23. februar 2006.

Druga runda tehničkih pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU , u kojoj će Srbija i Crna Gora nastaviti pregovore po « dvostrukom koloseku » biće održani 22 i 23 februara 2006.godine u Beogradu.
Prvog dana pregovora, timovi Srbije i Crne Gore održaće sa predstavnicima Evropske komisije zajednički sastanak , na kome će razgovarati o liberalizaciji kretanja robe , usluga i kapitala i osnivanju preduzeća . Tokom tog sastanka razgovaraće se i o usklađivanju i sprovođenju zakona i pravila konkurencije i politikama saradnje,
Drugog dana pregovarački timovi Srbije i Crne Gore održaće odvojene sastanke o koncesijama za industrijske , poljoprivredne i proizvode ribarstva. Razgovori o liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima odnosno o dinamici budučeg snižavanja i ukidanja carinskih stopa na uvoz te robe započeti su u prvoj tehničkoj rundi pregovora , krajem decembra 2005.godine.
Uporedo sa tehničkim pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji Evropska komisija će nastaviti praćenje reformi u Srbiji i Crnoj Gori, tako da će sektorski sastanci u okviru Unapređenog stalnog dijaloga , u skladu sa principom « dvostrukog kolosrka «  održani su 20. februara 2006.godine u Podgorici a 21.februara u Beogradu. Teme sastanaka su bile unutrašnje tržište, konkurencija, saobraćaj, energija, informaciono društvo i mediji.
Pregovori sa EU trebalo bi da traju do novembra, kada se očekuje zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju a do tada je predviđeno da se održi još tri tehničke runde , na kojima će biti nastavljeni razgovori o liberalizaciji trgovine i dve zvanične runde pregovora.

19. januar 2006.

U Beogradu je, uz podršku Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove, osnovana Granska asocijacija za sigurnost i kvalitet u oblasti prehrane (GASKOP). Novoosnovana asocijacija biće vlasnik EUREPGAP standarda za Srbiju i Crnu Goru. Članice GASKOP nisu pojedinačne firme, već zvanično regulisana udruženja  i organizacije u oblasti poljoprivrede, prerade i trgovin, koje će za pristup ovoj asocijaciji plaćati članarinu.
Cilj osnivanja GASKOP jeste udruživanje domačih proizvođača, prerašivača i izvoznika čija je namera da se pridržavaju EUROPGAP standarda u oblasti prehrane.
EUREPGAP standard je privatni standard čiji je vlasnik firma Food Plus iz Kelna. Osnivači su vodeći distributeri prehrambenih namirnica u Evropi. EUREPGAP standard je sveobuhvatniji od HACCP standarda, jer se odnosi i na upotrebu veštačkog đubriva i pesticida, zaštite životne sredine i društvenu odgovornost. U planu je da do kraja 2006. godine EUREPGAP standard bude uveden i u Srbiji, kao i da se u 2007. godini rade pilot sertifikacije. Vodeći prehrambeni lanac Migra, Coop, Nestle, Metro, Carrefour, Salesbery, Albert Heyn i drugi su već implementirali EUREPGAP u svoj sistem poslovanja.

19. januar 2006.

Potpisivanjem Povelje za međunarodni putnički saobračaj, koja je stupila na snagu 11. decembra 2005. godine, Železnice Srbije prihvatile su evropske standarde koji ih obavezuju na nadoknadu troškova putnicima ukoliko vozovi kasne . Predviđeno je da Đeleznice Srbije isplate nadoknadu od 20% od cene karte, ukoliko voz kasni na teritoriji Srbije više od jednog sata, a ako kasni više od dva sata nadoknađuje se 30% od cene karte. Naknada može biti novčana ili u obliku vaučera za buduće putovanje.

19. januar 2006.

Skupština državne zajednice SCG usvojila je 22. oktobra 2005. godine četiri zakona, kojima se reguliše sistem kvaliteta, a koji su važni za uključenje zemlje u evropske integracije.
To su :

Navedeni zakoni će se primenjivati od 01. januara 2006. godine. Uređenjem materije kvaliteta u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima stvaraju se pretpostavke za trgovinu pod jednakim uslovima a to znači da će se bilo koji proizvod i usluga koji se predaje na domaćem tržištu , slobodno će moći da se nađu i na tržištima drugih zemalja.
Ovim zakonima poboljšava se pozicija nađih privrednih subjekata, kako na domaćem tako i na stranom tržištu i izbegavanje dupliranja troškova ocenjivanja usaglašenosti proizvoda i usluga a samim tim povećanje konkurentnosti privrede.
U skladu sa zakonom o standardizaciji biće osnovan Institut za standardizaciju. U daljem postupku predstoji predlaganje i donošenje konkretnih tehničkih propisa za pojedine proizvode, odnosno grupe proizvoda.
Predviđeno je da se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu, donesu propisi za sprovođenje zakona, a u roku od dve godine od dana stupanja na snagu zakona postojeći tehnički propisi moraju da se usklade sa zakonom. Do donošenja novih tehničkih propisa primenjuju se tehnički propisi koji su doneseni i preuzeti na osnovu zakona o standardizaciji.

19. januar 2006.

Zemlje jugoistočne Evrope trebalo bi da se 2006. godine uključe u jedinstven regionalni sistem slobodne trgovine, što će znatno povećati investicije i pojednostaviti ceo proces, izjavio je Per Vikmen, ekspert Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a u sklopu konferencije p pristupanju Srbije STO i olakšavanje trgovine i tranzita.
Do sada je potpisano 30 bilateralnih Sporazuma o slobodnoj trgovini između zemalja regiona, a očekuje se potpisivanje još 7. On je istakao da je Regionalna integracija zemalja jugoistočne Evrope neophodan preduslov za pristupanje EU, što je cilj svake zemlje u regionu.
Necarinske barijere u ometanju slobodne trgovine sve više dolaze do izražaja u regionu i prema analizi Pakta za stabilnost ima ih više od 100 vrsta, mišljenje je načelnika u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom. Razlog leži u tome što većina zemalja u regionu nije sposobna da primenjuje mere zaštite, koje predviđa STO, kao što su antidapming zaštita, neopravdani subvencionizirani izvoz i narušavanje platnog bilansa zemlje.

13. april 2005.

Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije odobrena je tehnička pomoć iz projekta «Tvining» (Twinning) vredan 3 miliona evra, koji finansira Evropska unija. Ovo je prvi partnerski projekat u oblasti poljoprivrede sa zemljama članicama EU, tj. Slovenijom i Holandijom.

Prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije gospođe Ivane Dulić-Marković cilj projekta, koji će trajati 2,5 godine, je razvoj institucija u okviru Ministarstva u skladu sa standardima EU, odnosno podrška izgradnji kapaciteta u ministarstvu, koje će onda kreirati agrarnu politiku i zakone i omogućiti da se zaista i primenjuju.

Šef Delegacije Evropske komisije u Beogradu, Šoser Ljoveras, istakao je da je «Tvining» projekat u oblasti poljoprivrede značajan za Srbiju kao zemlju sa ogromnim potencijalom u toj oblasti. Takođe je naglasio da je od 1998.godine urađeno nekoliko stotina«Tvining « projekata iz raznih oblasti i u raznim zemljama koje su se spremle za ulazak u EU.

EU već decenijama unazad izdvaja više od polovine svog budžeta za poljoprivredu. U ovom trenutku se za podršku tržištu izdvaja 10,6 milijardi evra (26,2 % od budžeta CAP i 11,8 % budžeta EU), za direktna plaćanja 25,6 milijardi evra (63,40 % budžeta CAP i 28,50% budžeta EU), a za ruralni razvoj 4,2 milijarde evra (10,40 % budžeta CAP i 4,7 % budžeta EU). To znači da ukupna izdvajanja za poljoprivredu dostižu čak 40 milijardi evra, što predstavlja 45% ukupnog budžeta EU.