Kreditna podrška

Poreski sistem

Ekonomska politika

USKLAĐIVANJE ZAKONODAVSTVA SCG U OBLASTI DRŽAVNE POMOĆI

Osnovni elementi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju su, pored liberalizacije trgovine tj. stvaranje jedinstvenog tržišta SCG-EU i usklađivanje zakonodavstva. Najbitniji sektori usklađivanja su konkurencija i državna pomoć (u funkciji stvaranja jedinstvenog tržišta). Konkurencija i državna pomoč uvodi direktno pravo EU u naš pravni sistem i uspostavlja se obaveza izgradnja institucija za zaštitu konkurencije (odmah) i nadzor pomoći (nakon prelaznog perioda - 1 godina) - računa se od stupanja na snagu Prelaznog sporazuma (01.01. 2007.)

Narodna Skupština je donela Zakon o zaštiti konkurencije koji je stupio na snagu 24.09.2005. godine, a Ministarstvo finansija  je pripremilo Zakon o kontroli državne pomoći, koji je prema Akcionom planu trebalo da bude donesen do kraja 2005. godine, ali je donošenje odloženo, jer ovaj zakon može da se donese i posle potpisivanja SSP. U radnom materijalu zakona, predviđeno je formiranje Komisije za kontrolu državne pomoći koju obrazuje Vlada. Stručne, administrativne i tehničke poslove za Komisiju obavlja Ministarstvo finansija - Uprava za trezor. Po odredbama zakona svaki davalac državne pomoći ima obavezu da tu pomoć prijavi Komisiji. U zakonu nije uzeta u obzir državna pomoć u oblasti poljoprivrede i ribarstva, jer se tu primenjuje posebno pravo EU.

DRŽAVNA POMOĆ PO PRAVILIMA EU

U članu 87 i 88 Ugovora o EU stoji :
Svaka pomoć u bilo kom obliku, koju dodeljuje država ili koja dolazi iz državnih sredstava (odnosi se na lokalnu vlast), koja narušava konkurenciju sa time :

• da omogučava prednost određenom preduzeću ili
• proizvodnji određenih dobara
• utiče na trgovinu između država članica

nije u saglasnosti sa zajedničkim tržištem.

Sa zajedničkim tržištem u saglasnosti je pomoć :

• sa socijalnim karakterom , data individualnim potrošačima , pod uslovom , da je takva pomoć dodeljena bez diskriminacije između proizvoda imajući u vidu njihov izvor.
• Za otklanjanje štete, koja je posledica prirodne katastrofe ili izuzetnih dogažaja.

Glavno pitanje kod državne pomoći je : Kako pomoći privredi, a da se ne naruši konkurentnost. 

Oblici državne pomoći su : Subvencije, zajmovi, garancije koje daje država, prodaja nekretnina po manjoj ceni od tržišne, poreske olakšice itd. Nije samo davanje iz buđeta državna pomoć već i odobravanje da se ne uplati u državni buđet.
U skladu sa zajedničkim tržištem pomoć može biti.:

• Pomoć za unapređenje ekonomskog razvoja područja na kojima je životni standard izuzetno nizak ili ukojima postoji znatna nezaposlenost.
• Pomoć za unapređenje važnijih projekata odn zajedničkog evropskog interesa ili za otklanjanje poremečaja u privrednom životu jedne države članice (to je tema za pregovore). U Sloveniji su uspeli na području čelika, tekstila, obuće i kože tj, za restruktuiranje preduzeća koja su u problemima.
• Pomoć za unaprešenje razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih grana, ako se time ne menjaju uslovi poslovanja u meri u kojoj je to suprotno zajedničkim interesima.
• Pomoć namenjena unapređenju kulture i očuvanju baštine, kada one ne utiču na uslove razmene i konkurencije u EZ u meri koja bi bila suprotna zajedničkom interesu.
• Ostale vrste pomoći koje određuje Savet, odlukom koju donosi kvalifikovanom večinom, na predlog Komisije. 

Kontrola državne pomoći je suština zakona. Mora se pravnoj formi jedne države, koja ima izvršnu vlast rešiti pitanje pomoći, pre ulaska u EU. To je pitanje kako postići prave ciljeve. Preduzećima treba novac a država nema dovoljno sredstava. Mora postojati Pravilo o dodeli državne pomoći koje može ovde da pomogne.

PRINCIPI DRŽAVNE POMOĆI

• « Uniawful state aid « - nezakonito dodeljena sredstva
• « Misuse state aid « - sredstva upotrebljena u suprotnosti sa pravilima.

Zastarelost povraćaja sredstava u EU je 10 godina.

OBLICI DRŽAVNE POMOĆI

Postoje dve vrste:

• ŠEMA - (Nije poznat primalac državne pomoći). Šemu državne pomoći predstavljaju kriterijumi i mere, koji su određeni od strane nadležnih ministarstava, najčešće u obliku opštih pravnih propisa, koji određuju dozvoljenost državne pomoći, uslove i dostupnost do pomoći, visinu, intenzitet i instrumente i koja je notificirana Komisiji na odobrenje.  
• INDIVIDUALNA DRŽAVNA POMOĆ – (Poznat je primalac državne pomoći). To je pomoć koju Komisija razmatra posebno i namenjena je tačno određenom primaocu za određene namene. Na primer, preduzeće za proizvodnju čelika i priprema se program i plan pomoći i to se notifikuje kod organa u zemlji.

 Pomoć se dodeljuje jednom i nikad više i to na osnovu Programa koji smanjuju nerentabilnu proizvodnju.

DRŽAVNA POMOĆ U REPUBLICI SRBIJI U 2003. I 2004. GODINI 
U POREĐENJU SA BDP-OM, JAVNIM RASHODIMA I NEZAPOSLENOŠĆU

NAPOMENA: Procenat učešće ukupno dodeljene državne pomoći u BDP-u u 2003. godini (4,4%) i u 2004.godini (4,1%) je vrlo veliki u odnosu na prosečan procenat učešća državne pomoći u BDP-u u zemljama članicama EU (0,57%) gde je najniži procenat učešća (9,47%) u Velikoj Britaniji, a najveći  (1,7%) u Mađarskoj.