9. mart 2010.  KONTROLA PESTICIDA ČEKA PAPIRE

Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja jasno je propisana neophodna dokumentacija pri registraciji preparata za zaštitu bilja, ali parlament je odložio potpunu primenu delova propisa koji regulišu potrebnu dokumentaciju. Direktna posledica toga je da se na tržištu i dalje nalaze sredstva za zaštitu bilja potencijalno lošeg kvaliteta, istakao je Olivije Koeri, predstavnik borda direktora SECPA – Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji. Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da su preparati poput pesticida nebezbedni, ali nedovoljno propisa prilikom registracije krije moguću opasnost po zdravlje ljudi. Osim toga, loši propisi mogu da ugroze proizvodnju hrane, a i njen izvoz.

9. mart 2010.  RAZLIČITE SUDBINE VELIKIH POLJOPRIVREDNIH KOMBINATA
 

Srbija je do devedesetih godina prošlog veka imala više od 50 poljoprivrednih kombinata, ali politička i ekonomska kriza, sankcije, a potom i privatizacija, oterale su one „srećnije“ u privatizaciju, neke u stečaj, dok je nekolicina njih, poput Poljoprivrednog kombinata „Beograd“ ipak preživela. Ovi poljoprivredni kombinati obezbeđivali su oko 40%  tržišta hranom.

9. mart 2010.  PKB POSTAJE GRADSKO PREDUZEĆE  

Grad Beograd trebalo bi zvanično da preuzme Korporaciju PKB. Prelazak PKB iz društvenog u državno preduzeće je prvi korak, od tri koja su potrebna da bi preduzeće postalo gradsko. Drugi korak bi trebalo da učini Vlada donošenjem zaključka da se ono daje na upravljanje Gradu Beogradu. Treći korak je odluka Skupštine grada Beograda, koja će najverovatnije uslediti u martu, da se preuzme PKB, i definiše statut, upravni odbor, nadzorni odbor i menadžment preduzeća. Prema najavama Dragana Đilasa, gradonačelnika Beograda, nakon transformacije PKB iz društvenog u državno, a zatim u gradsko preduzeće, novoj firmi će biti pripojeni i drugi kombinati u prestonici.

8. mart 2010.  DODELJENA PRIZNANJA NAJBOLJIM POLJOPRIVREDNIM PROIZVOĐAČIMA U PETROVCU NA MLAVI

Na prigodnoj svečanosti održanoj 5. marta 2010. godine, dodeljena su priznanja poljoprivrednim proizvođačima -  rekorderima po ostvarenim prinosima u ratarskoj, voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji u prošloj godini. Prisutni su istakli da su postignuti rezultati izuzetni, jer su ostvareni u teškim uslovima i da je poljoprivreda bila i ostala velika uzdanica Srbije, ali da naša država ne štiti dovoljno poljoprivrednike. Poljoprivrednici samo traže podršku, kako bi mogli izdržati konkurenciju iz zemalja koje stimulišu svoje poljoprivrednike velikim subvencijama i štite svoje tržište raznim vancarinskim merama.

8. mart 2010.  OSNOVAN VINSKI RED VITEZOVA VINA SINGIDUNUM

Peti vinski viteški red u Srbiji – Vinski red vitezova vina Singidunum osnovan je na svečanoj sednici održanoj u Smederevu, 6. marta 2010. godine, u čijem radu su učestvovali i predstavnici Privredne komore Beograda. Ovim su ispunjeni svi preduslovi potrebni za osnivanje nacionalnog vinskog viteškog reda i za njegovo pristupanje evropskog asocijaciji.

5. mart 2010. ODRŽANA TRIBINA ZA POLJOPRIVREDNE PROIZVOĐAČE

U organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Regionalnog centra za ruralni razvoj Jugozapadne Srbije i opštine Arilje, 2.marta 2010. godine održana je tribina za poljoprivredne proizvođače, čije su teme bile mere podrške Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u 2010. godini i sprečavanje nesreća i tragičnih događaja u poljoprivredi. Najveće interesovanje prisutnih izazvale su uredbe Ministarstva za 2010. godinu.

5. mart 2010.  KAKO ZADRUŽNU  IMOVINU STAVITI U FUNKCIJU ZADRUGARSTVA

Na sastanku predstavnika Zadružnog saveza Beograda s predsednikom Zadružnog saveza Srbije, održanom 4. marta 2010. godine, razgovaralo se o zaštiti zadružne imovine i njenom stavljanju u funkciju razvoja zadrugarstva. Posebna pažnja posvećena je imovini zadruga nad kojima je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije.

5. mart 2010.  KONSTITUISAN SAVET SAJMA ETNO HRANA I PIĆE

Na Beogradskom Sajmu 4. marta 2010. godine konstituisan je Savet sajma Etno hrana i piće, u koji su izabrani i predstavnici Privredne komore Beograda. Na sednici Saveta razmatrani su prostor i termin održavanja ovog sajma, kao i izlagački, stručno prateći i promotivno prateći program. Ideja je da ova manifestacija preraste prvo u regionalni, a onda u međunarodni sajam.

5. mart 2010.   ODRŽANO 3 SAVETOVANJE O ZLOUPOTREBI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA I ZAŠTITI ZITEH 10

Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Beograda i Udruženje sudskih veštaka organizovali si Savetovanje o zloupotrebi informacionih tehnologija i zaštiti ZITIEH'10. Savetovanje je održano 5. i 6. marta u Domu Vojske Srbije u Beogradu i prezentovano je 35 radova sa tematikom forenzičke analize, zaštite i prevencije od zloupotrebe informacionih tehnologija. U radovima su bili zastupljeni opisi tehnika, metoda za prevenciju i forenziku računara i računarskih sistema, ali i pravni aspekti zaštite od zloupotrebe i dokazivanje u sudskim postupcima.  Radovi ZITEH 10.

5. mart 2010.   USPEŠNO ZAVRŠENA EVROPSKA "NEDELJA INFORMATIČKE PISMENOSTI"

U periodu od 1-5. marta 2010.god. pod pokroviteljstvom Evropske Unije, Evropske Komisije, Evropske ICT skupštine (CEPIS), Ministarstva za telekomounikacije i informatičko društvo, Privredne komore Beograda, najznačajnijih ICT kompanija i drugih organizacija, održano je istovremeno na hiljade manifestacija pod zajedničkim nazivom „e-Skills Week“.
Rezultati akcije za teritoriju, Srbije prezentovani su na press konferenciji, čiji je radni naslov bio „Evropa je odabrala ECDL”, i koja je održana 5. marta u Medija centru u Beogradu.
Dušan Rakić, sekretar Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Beograda, obavestio je prisutne novinare o sprovedenim aktivnostima  tokom "nedelje informatičkih veština", u okviru kojih je Komora Beograda uspela da besplatno obezbedi 50 indexa svojim kompanijama članicama, za polaganje za ECDL sertifikate.

4. mart 2010.  ZABRANJEN PROMET ZELENE KAFE I ČAJA U CRNOJ GORI

Zdravstveno-sanitarna inspekcija Crne Gore zabranila je dalji uvoz i prodaju zelene kafe i zelenog čaja za mršavljenje i naredila njihovo povlačenje iz svih apoteka. Centar za ekotoksikološka ispitivanja potvrdio je da ti dijetetski proizvodi ne ispunjavaju zahteve u pogledu bezbednosti za ljudsku upotrebu i potrošnju, zbog prisustva štetnog sibutramina, koji izaziva ozbiljan poremećaj u organizmu.

4. mart 2010.  EVROPSKA KOMISIJA ODOBRILA UZGAJANJE GM KROMPIRA
 

Evropska komisija odobrila je 3. marta 2010. godine uzgajanje genetski modifikovanog krompira, koji je kultivisala nemačka hemijska kompanija BASF. GM krompir će se uzgajati za industrijske potrebe i biće uključen u stočnu hranu. Odluka o proizvodnji GM krompira je prva takve vrste u Evropi u poslednjih 12 godina. Za sada je u Evropi dozvoljeno uzgajanje samo jedne vrste GM kukuruza - MON 810, koji je kultivisala kompanija Monsanto. Osim pozitivne odluke kad je u pitanju krompir, data i dozvola da se u Evropi prodaju 3 vrste transgenetskog kukuruza, čija proizvodnja nije dozvoljena.

4. mart 2010.  "ČERUBDŽIJE" PLASIRA NOVI PROIZVODNI PROGRAM ZA ZAŠTITU BILJA

Kompanija "Čerubdžije" iz Surčina, generalni zastupnik Veterinarskog zavoda Zemun,  koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, proizvodnjom hrane za životinje, veleprodajom sopstvenih proizvoda i trgovačke robe i maloprodajom, u svojim maloprodajnim objektima počela je da prodaje najnovija sredstva za zaštitu bilja, folijarna hraniva i nove hibride kukuruza (AS hibridi).
Prezentacija novog proizvodnog programa kompanije "Čerubdžije" održana je krajem januara u Surčinu.

4. mart 2010.  ALŽIR – ŠANSA ZA SRPSKE POLJOPRIVREDNE PROIZVODE

U Alžiru postoji velika zainteresovanost za poljoprivredne proizvode iz Srbije, tako da se na ovo tržište mogu plasirati poljoprivredni i prehrambeni proizvodi i tehnologija za izgradnju hladnjača i silosa. Od januara do novembra 2009. godine, Srbija je izvezla u Alžir robu u vrednosti od 14,5 miliona evra, a uvezla za 55.000 evra.

4. mart 2010.  POSLE SEDAM GODINA POKRENUTA PROIZVODNJA U ŽUPI
 

Kruševačka Hemijska industrija “Župa”  je, posle sedmogodišnje pauze, 3. marta 2010. godine pokrenula proizvodnju u fabrikama sulfata i pesticida, a uskoro će početi i proizvodnja u fabrikama kalijumove hemije i flotacionih sredstava. U pokretanje proizvodnje uloženo je 50 od 120 miliona dinara od kredita dobijenih od Fonda za razvoj. Povratak na tržište “Župa”  započinje takozvanim “plavim programom” po kome je bila prepoznatljiva u svetu. Krenulo se sa proizvodnjom cirama, plavog kamena, blauvita i bordovske čorbe, i za 3 meseca proizvešće se oko 220 tona ovih proizvoda.

4. mart 2010.  NEDOVOLJAN BROJ PROTIVGRADNIH RAKETA
 

3. mart 2010.  DESTKOVANI PČELINJACI U SRBIJI

U prošloj godini u Srbiji je bilo oko 470.000 registrovanih pčelinjih društava, u kojima je proizvedeno oko 5.000 tona meda. Bolest je desetkovala ovu proizvodnju, pa sad imamo za 30% manje pčelinjih društava, što će značiti i značajno smanjenje proizvodnje meda u Srbiji, istaknuto je na sednici Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Registrovani pčelari će ove godine iz agrarnog budžeta dobiti samo oko 20 miliona dinara, što nije dovoljno za održavanje i obnovu ovih društava, ali će biti prva pomoć za održavanje proizvodnje. Iz budžeta će se registrovanim proizvođačima davati po 3.000 dinara po jednom roju pčela, a za selekcionisane pčelinje matice po 800 dinara.

3. mart 2010.  NOVE TEHNOLOGIJE: OD PLASTIČNIH FLAŠA DO „EKOLOŠKIH“ DRESOVA

Zaštita životne sredine jedan je od fundametalnih zahteva funkcionisanja savremene privrede. Važan korak u tom pravcu je upravo reciklaža. Činjenica je da naučnici i stručnjaci širom sveta rade na razvoju novih tehnologija zasnovanih na efikasnosti i racionalnosti postupka reciklaže. U prilog tome govori podatak da su američki naučnici usavršili postupak prerade PET ambalaže u predivo, od kojeg je posebnim tehnološkim procesima proizveden reciklirani poliester. Ovako proizveden materijal našao je primenu u tekstilnoj industriji.
Naime, prvi proizvod nastao topljenjem plastičnih flaša jesu fudbalski dresovi koji će se ove godine koristiti na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, a koji će nosti i srpski fudbalski tim „Orlovi“.  Dresovi napravljeni od recikliranih plastičnih flaša su čak za 15% lakši od prethodnih modela. Osim što ima manju težinu, specijalne tehnološke karakteristike ovog materijala omogućavaju veliki protok vazduha kroz tkaninu, koji se odvija kroz veliki broj jedva vidljivih ventilacionih rupica u tkanini.  Za izradu jednog „ekološkog’’ dresa potrebno je samo osam plastičnih flaša.

3. mart 2010.   SAMO STOTINJAK PROIZVOĐAČA, A VELIKI PRIRODNI POTENCIJALI
  

Srbija ima dobre prirodne predispozicije za proizvodnju organske hrane, ali se danas organskim stočarstvom i poljoprivredom bavi samo stotinak proizvođača. Organsku hranu u Srbiji trenutno proizvodi 80 registrovanih proizvođača na površini od oko 2.400ha. Vodeći regioni u organskoj proizvodnji voća su zapadna i južna Srbija, a u proizvodnji ratarskih i povrtarskih proizvoda Vojvodina. Skoro 90% organskih proizvoda iz Srbije usmereno je ka izvozu, na tržišta zemalja EU, kao i u SAD i Japan. Prirodne namirnice, bez hemijskih dodataka, mogu se naći samo u malom broju prodavnica u Beogradu i Novom Sadu. Skoro i da nema specijalizovanih prodavnica, pa se za sada organska hrana može kupiti u pojedinim supermarketima i na zelenim pijacama.